Косово (ни)је ипак независно?!?!

Иступи храбро Председник САНУ и изнесе свој став. Добро! Можда мало мање свој а више Канцеларов став. Али нема везе. Неко је ово морао да саопшти народу, али је такође морао истом народу да каже зашто је до нечега оваквог дошло и које је за то одговоран. Као и да тај одговоран већ дуже од две године обмањује и игра се са будућношћу тих 100.000 одбачених наводно тиме плаћајући будућност оних 7.5 милиона северно од Јариња и Брњака, а у суштини угрожавајући их заједно све. Руку на срце човек је покушао да на свој начин каже да је “цар го“. Свакако је узбуркао страсти у Србији. Ово што су га из пајтоси из истог шанца гором (Николић, Ђурић, Вулин, Дрецун) напали, мало је фарса а мало више их је заболело зато што је наговестио крај скривања иза политике “никада нећемо признати да смо признали Косово“. Они који су од свега, осим круга двојке, одавно одустали, део просвећеног србијанског пучанства, они либерални напредни еурофанатици или присташе окупљене око некадашњег лидера свесрпске опозиције и Српске гарде (јест да се свео на њега и можда Дану), као и уморног и амбивалентног народа измученог кризама и жељног “бољег живота“ су са олакшањем дочекали овакав став. Они би се са Косова повукли и без овог предлога јер “њих је пуно нас је мало, а и Косово је већ давно изгубљено. А и не можемо против света“ .

Председник САНУ је започео дебату у србијанском друштву  која ће се завршити креирањем новог мејнстирма званог “достојанствено повлачење са Косова“ у чију ће неопходност већину збуњеног и уморног народа убеђивати многи. Редом од главног медијског мага, премијера лично, преко разних зависних и независних медија и новинара, политичара, аналитичара, теоретичара, академика, представника цивилног сектора и свих осталих непобројаних чинилаца крема србијанског друштва. Можда то тако мора бити, али  то ме неће спречити да на глас поставим питање које ми се недељама провлачи кроз главу а представља проширено питање руског амбасадора: “има ли неког Србина у овој земљи?!?!“ Шта се десило са овим народом да је толико посрнуо?!? Сви жељни бољег живота требали би  да знају да Србија у Европску унију неће ући пре него што и Косово испуни услове за то чланство. То је са поглављем 35 постало кристално јасно! Дакле и са Косовом и без њега ЕУ заборавите пре 2030-33. А Немачка ће и даље бити велики пријатељ Србије.

Шта је спорно у изјави Председника САНУ? Изнесени став није (уколико је лично његов и ако му неко није сугерисао шта да каже). Ми смо слободна демократска држава и слобода мисли је загарантована.  Можда може да донекле буде спорно  то што је САНУ толико обезвређена и уназађена институција која је увек пратила државну политику у последњих 30 година. И што никако није искакала из тог колосека слепог каскања за владајућом политичком елитом, уместо да се бавила аналитиком, смерницама и политикама за ову земљу и народ у наредених 50 или 100 година у турбулентном свету који се невероватно брзо мења. Била је уз Милошевића и “велико-српску политику“ биће и уз Вучића и “достојанствено напуштање Косова“. Врло спорно је да челни човек институције која би морала да зна како очувати културно-историјску баштину и српски народ на Косову у било којој ситуацији, па и у независном Косову, иступи са дефетистичким ставом очигледно немајући никакав план и идеју о будућности. Е, то је уједно и проблем са образовањем али и науком у овој земљи. Милиони доктора и мастера, а никада мање идеја и напредка. Није ни чудо да су најобразованији већ одавно отишли.

Долазим до мени најспорнијег у изјави. Уопште не сумњам да је проф. Костић у својој области врстан стручњак (осим уколико САНУ не функционише у стилу “ти мени војводо ја теби сердаре“)  али ме је запрепастило елементарно непознавање фактичког и правног. Он је употребио баналан пример вршења фактичке власти на територији Космета од стране приштинских институција да би донео закључак да је Косово и de facto и de iure независно. То је недопустиво! Када нешто не познајеш онда о томе не говориш! Или питаш неке који то знају. Не паметујеш! Иако мислим да просечно образовани гимназијалац мора и треба да зна да направи разлику између фактичког и на праву заснованог стања. У супртном, опште стање науке у Србији је на врло ниском нивоу кад челни човек САНУ лупи нешто овако. Волео бих да у тој институцији и данас имамо визионаре попут оних са почетка претходног века као што су нпр. Нушић или Ракић. Они су активно радили са народом и спремали ослобођење и у то веровали. Вероватно су знали су да је Турска јака као и да је тешко победити А-У царевину али чекали су свој тренутак и успели. Али очигледно много тражим. И толико о личном ставу једног човека који је у несрећно време на челу институције која би у нормалним околностима требала да има велики значај у српској држави и друштву.

А сад мало о нама, преосталим Хазарима, достојанствено (не)напуштеним од своје матице. На чије ће се животе и будућност предлог професора Костића односити. Заменик косовског премијера, млађани Стојановић, је и изјаву председника САНУ, као и све остало што ради, осудио по налогу из Београда и патетично обавестио јавност да она представља “позив за исељавање са КиМ“. То је више него вређање здраве памети. Опште је познато да већина овде ћути зато што се плаши да не угрози своју егзистенцију тиме што ће се замерити тренутним господарима српског дела Косова и остати без посла, али се због поменуте изјаве неће нико одселити.  Сигуран сам да је већи део преосталих косметских Срба свестан да је њиховом исељавању у последње две године, од закључења Првог споразума па до последњих о ЗСО и енергетици – чијим закључивањима је Република Србија афирмисала правни поредак Косова (у споразуму о енергетици чак стоји одредница и Републка Косово) као и гашењем и преношењем Косову МУП-а, ЦЗ, ускоро правосуђа, а онда редом локалних самоуправа, здравства и образовања, индиректно и директно допринео свако ко учествује у реализацији такве политике владајућих центара моћи у Београду и њихових западних и приштинских пријатеља.  Ово, једино осим оних који и даље лове у мутном и слепих, неће приметити само они који не желе да се суоче са реалношћу, или они код којих је егзистенцијални или неки други страх толико велики да имају потребу да оно што се око њих не дешава не примећују.

 Објективна чињеница која у стварности око нас фигурира као таква и коју можемо до миле воље негирати, али коју као такву нећемо потрти, је та да је Косово de facto, али и сваким даном захваљујући тренутним властима у Србији и “Српској“ (листи)- њиховој продуженој руци на територији Косова и Метохије све више и de iure независно! Те да је питање дана када ће то стање бити као такво и прихваћено и формално од стране Републике Србије. “Наши Западни пријатељи“ кажу да би то требало да се деси пре пуноправног чланства у ЕУ али имајући у виду последња дешавања око поглавља 35, већ поменуту изјаву Председника САНУ, очекивано чланставо Косова у УНЕСКО, као и она ранија у МОК, ФИФА, ИХФ, ЕХФ и остале спортске савезе као и Венецијанску комисију, ФРАНКОФОНИЈУ, SEECP  и сличне регионалне/међународне иницијативе, уз прећутну сагласност Србије, питање је да ли ће се  толико чекати на то признање.  То што ће Србија чекати Косово да истовремено са њим постане равноправни члан ЕУ то је већ друга прича и тема за други текст.

И што пре (а већ дуже од две године са доста Вас причам о овоме) сви ми, преостали, који сигурно нећемо да се селимо, иако би нас Стојановић и слични зарад својих политичких каријера или уских личних интереса (по нечијем налогу) сигурно повели у егзодус, МОРАМО да научимо да живимо са том чињеницом (никако и никад помиримо). Јесте тешка. Јесте болна. Јесте неправедна. Јесте да се коси са свиме што смо радили и мислили задњих 16 година. Али само толико! Ни милиметар више!!! (De facto) независно Косово фигурира као такво не зато што смо га ми желели или хтели. Овима што су га као таквог учврстили верујем да ће се некада судити за велеиздају, али и без тога су купили место у историји као највећи издајници, већи и од Бранковића, па подигли још по пет покајница.  Нисмо то ни подржали, већ је то последица успешне политике србијанске политичке елите у последње три године. Косово је све више република само захваљујући мудрој политици Александра Вучића. И ако ту чињеницу трезвено и хладне главе сагледамо као такву, постоји шанса да нешто променимо и да најзад против ње почнемо да се боримо. Јесте! Да престанемо да се боримо са њеним негирањем, већ да најзад кренемо да се хватамо у коштац са њом и последицама које интеграција доноси. За почетак мислим да имамо истa права као што имају косовски Албанци. Ни мање ни више. И време је да почнемо да се за то боримо. Специфичност и посебност Севера нам Београд неће очувати, макар не тренутни. Па ако они (Албанци) хоће независност  на исти начин и то хоћемо ми. А не да нас неко за наше добро и даље добровољно на силу присиљава да се интегришемо у друштво које се на сваком кораку понаша дискриминаторски према нама, или да нас шаље као поклон већини на Косову која би радо да нас види или ван њега или као грађане трећег реда. Или да нпр. неко тамо ко Косово није никада видео није у наше име и за наше добро бира посланике у Скупштини Косова, који у одбрану наших колективних интереса ниједном не изађу за говорницу – али толико спремних да у одбрани личних интереса неки размишљају и о подршци војсци Косова. Систем се најбоље руши изнутра, и време је да косовским албанцима причинимо то задовољство. А ако будемо изборили за своју посебност или њено очување лако ћемо једног дана вратити неку нову и достојну себе Србију на ове просторе. Јер као што је легитимна тежња косовских Албанца да буду независни подједнако је легитимна и тежња косметских Срба да буду део Србије. И са тим ће наше комшије Албанци али и њихови ментори морати да науче да живе. А доћи ће време кад ће разумни људи са обе стране пронаћи решења која ће задовољити обе ове тежње. Ти разумни сигурно нису ови напредни. Нити ратни злочинци са њихове.

А можда ћемо и даље да се држимо политикантске демагогије ових власти у Србији (и не само њих, јер слично мисли и део опозиције, научне и стручне елите) :“да никада нећемо признати да смо признали Косово“ док живот буде пролазио поред нас, и док то Косово сваким даном буде све више узимало оних фактичких права које смо својом 15-о годишњном борбом и муком стицали, у неверици чудећи се тамо неким дефетистичким изјавама председника САНУ и свим оним које ће уследити  а које доносе  нови политички мејнстрим у Србији који ће се звати “како достојанствено повући са већ изгубљеног Косова“…

Ако Вам је и даље добро, онда ништа!!!