Mesecima ne tipkam, što zbog nedostatka vremena i inspiracije, a ponajviše zato što sam ostavio prostora svima onima odavde koji uvek imaju da nešto zamere i kritikuju u vezi gotovo svakog teksta, da kažu nešto i urade to na bolji način od onog što kritikuju. Ne bih da se žalim, i bez blogova bilo je dinamično. U prethodnom periodu sam nastavio uspešno da izbegavam novinare, postao pretnja po državnu politiku zato što sam na svom fejsu podelio sporazum o Civilnoj zaštiti koji je obelodanila i objavila vlada Kosova?!?, u poslednjem trenutku odustao od učestvovanja u EU visitor programu i puta u Brisel, ćutao o rešenjima u pravosuđu, pratio suđenje Oliveru&ostalima, igrao fudbal i košarku, pio pivo 😀 …. Posle toliko vremena stvari se nisu uopšte promenile, mnoštvo je tema o kojima bi trebalo pistati. Gazivodsko jezero, Kumanovo, povampireni OVK, nevladina organizacija ZSO, pozivni broj za Kosovo, suđenje Oliveru&ostalima, konstantni incidenti i napadi na Srbe u Metohiji i zavera ćutanja u vezi toga, pokušaj iseljavanja Danila Ilića nakon karakterističnog sudskog postupka sa dva svedoka u kojem nije učestvovao i još mnogo drugih… Međutim, ovoga puta ću se zadržati na incidentu od prošle nedelje u Kosovskoj Mitrovici kada su uhapšena trojica (od 5 u grupi) naoružanih maloletnih Albanaca koji su skidali srpske zastave, vitlali hladnim i vatrenim oružjem, hteli da na tvrđavi Zvečan postave zastavu Velike Albanije, i koji su kako se ispostavilo vinovnici ranijeg incidenta kod Ibarskog mosta kada su nasrnuli na grupu srpskih mladića i ranili jednog od njih (N.S. 17) i koji su nakon dva dana pritvora pušteni na slobodu?!?! (Ništa uticaj na svedoke, mogućnost bekstva ili ponavljanje istih krivičnih dela? A da to važi samo za Lazovića, Vujačića, Olivera i ostale Srbe)
Ponašanje tih maloletnika je vrh ledenog brega stvarnih, realnih, ogoljenih, čak i iskrenih (koliko god se mnogi iz redova međunarodne zajednice, Albanaca i Srba ljutili zbog ove konstatacije) odnosa Albanaca i Srba na Kosovu, i paradigma besmisla dosadašnjih rešenja proisteklih iz briselskog procesa dijaloga. Mnogi kažu da ih je neko namerno poslao na Sever, neki tvrde da su čak bili plaćeni da to učine, deluju kao deca ispuštena u vaspitavanju osim ukoliko je jedna od vrednosti koju su im roditelji usadili otmi tuđe a ako treba i ubi Srbina. Možda su čak i pod uticajem islamskih ekstremista koji i te kako uspešno deluju na Kosovu jer su najlabilnijih godina. Liči i na to da je možda neko znao šta planiraju ali da ih je namerno pustio da dođu na Sever i da zbog svojih postupaka u nekoj uličnoj pucnjavi stradaju pa da to bude iskorišćeno za političke poene i neku veću krizu, ali jedno je sigurno da će se opet vratiti sa istim ciljom i svakog sledećeg puta brojniji nego prethodnog… Nekažnjavanje i ne sankcionisanje nekog pogrešnog ponašanja uvek dovede do ponavljanja istog. Ali baš uvek….
Dosadan sam sebi ali moram opet da ponovim. Briselski proces će možda normalizovati odnose između (zvaničnog) Beograda i Prištine na putu ka EU, pomiriti delove političkih elita i civilne sektore ovih entiteta, pospešiti kulturnu /umetničku saradnju, dovesti do sportskih susreta ekipa i reprezentacija, ali neće rešiti problem odnosa Srba i Albanaca generalno a još manje doprineti unutarkosovskom pomirenju između ova dva naroda ili zajednice. Danas su kosovski Albanci i Srbi udaljeniji jedni od drugih nego što su bili pre Prvog sporazuma. Briselska rešenja su u većem delu zajednice kosovskih Albanaca doživljeni kao legitimizaciju prava na teritoriju Severa (kod jednog dela doživljavaju se i kao ograničenje na već stečeno i od Boga dato pravo na apsolutno raspolaganje tom teritorijom). Namerno izostavljam stanovništvo, koje je ravnopravni činilac jedne države pored teritorije, što kosovski Albanci ne mogu da shvate ili ne žele da prihvate. Kod obe pomenute kategorije stanovništvo Severa izaziva frustracije, iako ono u najgorem slučaju ima osnovna ljudska prava kao i ona Ahtisarijevim planom zagarantovana, uključujući tu i pravo da iz samo njima znanih razloga (strahova) bude nespremno da prihvati suverenu vlast ovih koji smatraju da imaju apsolutno pravo da raspolažu i upravljaju teritorijom Severa.
I sad će neko da kaže da generalizujem ali pre toga nek pokuša da odgovori na sledeća pitanja? Da li je neko od albanskih političara, pripadnika civilnog društva ili studentskih organizacija kao napredijeg dela svakog društva događaje u Kumanovu nazvao pravim imenom, i da li je neko od njih javno upozorio da napadi na Srbe u Klini moraju prestati, ili da treba imati razumevanja za nepoverenje Srba sa Severa, ili da ZSO treba da ima i izvršna ovlašćenja?!?… Ćutanje je najčešće odobravanje i saglasnost! Jačanje Vetvendosja, masovna emigracija u EU, zaoštrena retorika, protivljenje bilo kakvim širim pravima za Srbe, protest protiv Jablanovića pa potom i optužnica, navijačka grupa Balisti na Severu sa dugim cevima, Ilirida, prirodna (velika) Albanija, pomahnitali Edi Rama su još neki opipljivi dokazi koji potkrepljuju iznetu tezu. Sve to potpomognuto lošom ekonomskom situacijom, besperpektivnošću, prožeto korupcijom, izolovanošću zbog vizne NEliberalizacije, ugroženo islamskim radikalizmom predstavlja tempiranu bombu koja će sigurno pući samo je pitanje u kom trenutku, i za sve to je uvek najlakše optužiti Srbe sa gornje strane Ibra.
Za razliku od njih Srbi sa Severa su razocarani i iznevereni postupcima vlasti u Beogradu, dobar deo se oseća i izdanim iako to javno retko sme da kaže (gde da ljute alfa vođu kancelara). Takođe su realno zabrinuti da im je namenjena sudbina sunarodnika sa Juga, koji zadovoljni integracijom u kosovsko društvo i državu prodaju sve češće svoje kuće, imanja i dedovinu, u potrazi za malo lakšim životom u Srbiji (što je poseban paradoks i primer koliko je ustvari loš život u Srbiji bolji od onoga što Srbi žive na Kosovu). Pored toga su opterećeni da će proces integracije ugroziti njihovu egzistenciju jer će dovesti do gubitka radnih mesta i drastičnog pada životnog standarda i gubitka ekonomske moći. To su realni razlozi za gomilanje nezadovoljstva i generisanje socijalekonomskog potencijala za nemire (sa ove strane).
Fascinira me slepilo međunarodne zajednice (slučajno ili namerno) prouzrokovano nekim samo njima opipljivim merilima i brojevima koji potvrđuju da proces ide napred (broj glasalih, broj integrisanih policajaca, broj prijavljenih sudija i tužilaca) koji zbog toga ne vide suštinu. U prvom redu to je da ceo proces funkcioniše i daje rezultate na zato što su rešenja dobra, održiva i u praksi primenjiva već samo zato što je Beograd opsednut šargarepom zvanom članstvo u EU, pa na silu primorava ljude na Severu da nevoljno u njemu participiraju. Kaoi to da međunarodna zajednica pritiskajući deo političkih elita Srbije i Kosova na zaključivanje polovičnih sporazuma (ne)svesno generiše novu krizu i sukobe nemerljivih posledica. I da! Sve manje razumem strance. Manje kompleksniji odnosi jedinki, muškarca i žene mnogo puta kad dođu do nerazumevanja završe se razvodom, ali je nedopustivo podeliti Albance i Srbe i priznati da su njihovi odnosi svedeni na više decenijsku borbu za teritoriju i prožeti iskonskom mržnjom, te da je (ako je nihovo poboljšanje ikako moguće) za to potrebno vreme, desetine i desetine godina, kao i to da oni jedino mogu živeti jedni pored drugih nikako zajedno i da je multietničko Kosovo projekat propao još davne 2004. godine.
Da ne bude da samo mračim i kritikujem. Siguran sam da još postoji prostora za kreativna, održiva i trajna rešenja koja se neće nikom svideti ali će zadovoljiti sve. Dačić je opet pomenuo podelu Kosova. Sviđalo se nekima ili ne to jeste bolje rešenje od integracije koja generiše etničku netrpeljivost. I međunarodna konferencija o Velikoj Albaniji je rešenje jer na njoj bi bilo otvoreno pitanje promena granica na Balkanu. Nikad razmatrana kantonizacija ili federalizacija, pa je čak i ta već nesrećna Nikolićeva patofna broj 2. bolje rešenje od Briselskog dijaloga. Rešenje je i status quo i okretanje međunarodne zajednice u prvom redu EU ka ekonomskim problemima i stvaranju uslova za privredni i ekonomski razvoj i Severa i juga, kao i stvarnoj podršci ljudima sa obe strane Ibra u dostizanju ideala zvanog bolji život (bez idiotskih pritisaka) jer gladan sitom nikada neće verovati…
Opet se vraćam na mlade sa obe strane Ibra bez perspektive, isfrustrirane i nezadovoljne, izolovane od sveta, jezički razdovojene, bez direktnih kontakta od kraja rata, zadojene nacionalizmom i propagandom, politički izmanipulisane, razočarane disproporcijom između onoga što su ih učili i što žele i onoga što se na terenu u stvarnosti dešava, opterećene pojedinostima napred detaljnije navedenih koji su naša budućnost! Pre nekoliko dana troje njih su skidali srpske zastave na Severu i vitlali vatrenim i hladnim oružjem. Isti će se vratiti ponovo, ali u bližoj i daljoj budućnosti sa mnogo više mladih sa juga koji će, bojim se umesto zastava skidati srpske glave videći u njima uzrok svog nezadovoljstva…
Do nekih novih incidenata jer integracija nema alternativu … budite mi dobri!
jaksicmarko blog 