Severno Kosovo pod pritiskom

Caglavica Mart 2004
Caglavica Mart 2004

Ponekad volim kišu. Idealna je za tipkanje… Posebno kad iščekujem loše vesti iz Brisela… Ali to na stranu.  Juče sam razgovarao sa dobrim prijateljom u vezi situacije, Oliverovog hapšenja i onoga što nas čeka u (ne)svetloj, bližoj i daljoj, budućnosti. Delovao je prilično zabrinuto, razočarano, zbunjeno, slomljeno, bezvoljno… Pomenuo je da ozbiljno razmišlja o odlasku za centralnu Srbiju, kaže makar zbog dece. Njihovog odrastanja i obrazovanja. Ne vidi budućnost za njih ovde.  Razumeo sam ga apsolutno, slično sam se i sam osećao i razmišljao neposredno posle potpisivanja Prvog sporazuma u Briselu, aprila prošle godine. Mogao sam da naslutim ono što njega danas realno tišti. I realno je da Srbi poput njega tiho već godinama napuštaju Kosovo južno od Ibra. Porodica po porodica. Ulica po ulica. Mesto po mesto. Iako se o tome javno ne priča to se dešava. Neka neko sa juga slobodno kaže šta se je npr. sa Čaglavicom. I taj, tihi, nevidljivi, proces odseljavanja je ustvari konačni cilj svih strana uključenih u briselski proces. Moguće, nekih i nesvesno. Ostalo je da se to što daje uspeha preslika i na Sever. Kao što reče Rakočević cilj hapšenja Olivera Ivanovića je da se Mitrovica svede na rang obične kasabe, da se dodatno unese nespokojstvo u svakog od nas pojedinačno (jer smo manje više svi momci sa mosta, pa čak i naše žene – a uzgred Kuqi bi da hapsi i one koji su im „donosili vodu“?!? ) koje bi trebalo da dovede da se ljudi koji su kičma o(p)stanka Severa zaplaše i postanu obična marva, koja čak i ne bleji . To nespokojstvo, neizvesnost, uz strah od budućnosti, bi trebalo da proizvede nešto slično kao što se nakon integracije Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema desilo, a to je iseljavanje oko 15.000 ljudi, odnosno ono o čemu i razmišlja moj prijatelj, koji sigurno nije usamljen u tim mozganjima. Siguran sam da tako oni u Prištini razmišljaju. Taktika je očigledna. I bojim se, da za tako nešto imaju podršku njihovih zapadnih mentora, u prvom redu Nemačke i SAD.

Kosovska Mitrovica, studentski protesti 2008.
Kosovska Mitrovica, studentski protesti 2008.

Međutim… Njegov očaj može da bude nada! Nije samo on očajan nego ogromna većina ljudi ovde. Očaj može da im pomogne da trezveno sagledaju surovost nove realnosti koja  nas svakodnevno sve više opseda i sa svih strana pritiska, i u koju nas u prvom redu kao ovce tera majka ili maćeha Srbija.  Potrebno je neko vreme da se suočimo sa novom  realnošću… Naglašavam: suočimo. NE PRIHVATIMO!!!  Kad se to desi shvatiće da su  oni ustvari isti oni ljudi kao i pre sporazuma. Da im  je cilj isti, a da se samo metode ostvarivanja moraju prilagotiti nečemu što niko od njih nije želeo niti podržao. I do toga suočavanja će pre ili kasnije doći. 15 godina su ljudi odavde radili na očuvanju Srbije na ovim prostorima sa dosta uspešnim rezultatima, koje su potom oni koje su na izborima 2012. godine masovno podržali za samo nekoliko meseci prodali nizašta. Svakog Severca čeka da se probudi jedno jutro i shvati gde je, koje su mu mogućnosti,  da je ustvari on isti onaj od ranije, malo iskusniji ali i pred puno većim izazovima. Da je bitka za opstanak Srbije na Severu završena, ne njegovom krivicom,  ali da već počelo novo poluvreme, a to je povratak Srbije na ove prostore. I da moramo da se ‘bijemo’ inače nas čeka unapred namenjeni nam tihi egzodus. Jednom sam napisao čak i da je  ‘Oluja 2’ rešenje. Samo zato što bi masovno iseljavanje i etničko čišćenje u Evropi u 21. veku morali da prenesu razni mediji, tj. zato što bi bilo vidljivo. Uzgred i društvene mreže su razvijenije nego onda kad se dešavala Krajina 1995. godine.

Taci, Kusner, Dzekson, Ceku, Klark
Taci, Kusner, Dzekson, Ceku, Klark

Dobro je… Čak i odlično što Priština u svakom trenutku želi samo da integriše teritoriju Severnog Kosova (što je mogla samo da sanja da se nisu pojavili ovi novi evropejci iz tandema Dačić-Vučić) bez stanovništva ili sa vrlo malo lojalnih (ne znam za bolji motivator). I što svo vreme briselskih pregovora na svaki način tu integraciju otežava. Bilo to da je reč o grbu na izjavama gradonačelnika. Bilo to da je reč o uslovima integracije radnika pravosuđa i policije. Bilo da je reč o mreži sudova, bilo o zakonu o amnestiji.  Bilo o obrazovanju, univerzitetu, nastavnim planovima i programima. Time pokazuju svoju iskrenost vezanu za integraciju i pravi odnos prema nama, stanovnicima Severa. A i daju nam za pravo da sve više ne želimo da živimo ne sa njima, nego ni i pored njih. Integracija je proces, u kojem je jedan od presudnih faktora volja i želja za istom onih koji bi trebali da se integrišu. To su svi ovi koji se u Briselu uspešno dogovaraju oko svojih interesa na putu eurointegracija Zapadnog Balkana smetnuli sa uma. Tri strane dogovaraju proces integracije četvrte tako kao da su ljudi ovde automatizovani robovi koji će dogovoreno takođe automatizovano živeti.  Drugi bitan element, je da integracija mora na neki način biti primamljiva onima na koje se odnosi ukolko oni koji je dogovaraju žele da ista bude uspešna. Pobunjenom stanovništvu se mora ponuditi neka primamljiva alternativa. Setite se Severne Irske. Kosovska strana nije učinila ama baš ništa da integraciju učini bilo čime atraktivnom. Te na Severu nema baš nijednog koji ideju integracije podržava. Treći uslov je poverenje.  Jednom izgubljeno  teško se vraća. Generalno između Srba i Albanaca ono  nikada nije bilo na zavidnom nivou, a nakon 1999. godine uopšte ne postoji. Osim u glavama pojedinih zapadnih predstavnika koji sve vreme to pokušavaju na silu da isforsiraju, uključujući i ideju multietničkog Kosova Martija Ahtisarija koja je utopija utopije. I poslednji, možda i presudni ali nikako samostalan u odnosu na sve prethodne, već kumulativan uslov,a to  je vreme. U potpunosti zaboravljen od svih pregovarača i posrednika u ovom procesu. Verovatno je lični autoritet koje je lejdi Ešton uložila u sve ovo, kao i mogućnost jednog ratnog zločinca i jednog pripadnika režima Slobodana Miloševića da budu Nobelovci, presudan u ovoj nenoramlnoj žurbi oko integracije i usvajanju polovičnih rešenja. Da ne izostavim i želju EU zajedničke diplomatije da se otarasi jednog problema u svojem dvorištu, i po prvi put pokaže ‘uspešnom’, što nikada biti neće. Samo sve što je brzo to je i kuso. … I to pokaže isto ovaj presudan a zaboravljen faktor tj. vreme. Procesi u mnogo pitomijoj i manje opterećenoj Severnoj Irskoj i posle nekoliko desetina godina i dan danas nisu okončani.

Taci, Eston, Dacic sa prevodiocima :D
Taci, Eston, Dacic sa prevodiocima 😀

Svi istorijski sporazumi u relaksaciji odnosa Beograda i Prištine na putu evrointegracija, proklamovani na dobrobit onih na koje se odnose umesto rešenja na terenu su napravili još veće probleme od onih koje su rešavali. Tako je npr. Sporazum o diplomama doveo do toga da studenti Univerziteta u Mitrovici* imaju problem prilikom zapošljavanja u tzv. Kosovskim institucijama jer su završili ‘ilegalni’ i nepriznati Univerzitet (za razliku od kolega Albanaca iz Preševa koji studiraju u Prištini i koji sa tim diplomama rade u institucijama Republike Srbije, i bez obzira na Ahtisarijev plan u pogledu obrazovanja).  Pa potom sporazum o slobodi kretanja koji je doveo do toga da kosmetski Srbi ili plaćaju dvojnu registraciju, ili nenormalno visoko putno osiguranje, bilo Kosovu bilo Srbiji u zavisnosti od tablica koje koriste. A onda kao vrlo interesantan primer, sporazum o IBM** na Severu Kosova. Prvo je doveo do velikog poskupljenja sve robe na Severu, od osnovnih potrepština do usluga. Drugo, što se prihodi sa ta dva prelaza prikupljaju za Fond za Sever od poreza i carina za robu namenjene isključivo za Sever, što posredno znači da sami sebi dajemo godišnje 2.5 miliona eura namenjenih za razvoj čitavog Severa, iako je samo za npr. “održavanje postojeće infrastrukture u opštini Zubin Potok potrebno oko milion eura“***.  Privrednici su plaćanje carina i poreza prebacili na račun građana povećavajući cene, što će dovesti do dodatnog pada životnog standarda celokupnog stanovništva Severa, što ispade i cilj EU jer da bi nam bilo bolje mora ustvari da nam bude gore?!?!  Opet za naše dobro… Da se na ta dva prelaza može cariniti i oporezovati roba roba namenjena za ostatak Kosova, onda bi možda i taj sporazum imao smisla, jer bi prihodi Fonda za Sever bili nekih 60-70 miliona eura, što bi direktno uticalo na razvoj ove oblasti. Ali onda ne bi smo bili ona kasaba sa početka teksta. O posledicama raznih sporazuma na policiju, pravosuđe, civilnu zaštitu, lokalne samouprave, ZSO  se neću osvrtati ovog puta, izgubio bih ceo dan.

MUP RS, Kosovska policija i EULEX na prelazu Jarinje
MUP RS, Kosovska policija i EULEX na prelazu Jarinje

 Trenutna nazovi integracija daje rezultate samo zbog pritiska Brisela. I taj pritisak nije direktan na one na koje se sporazum(i) odnose, Srbe sa Severa, već ide posredno preko Beograda. Direktan ne bi imao nikakav efekat i da to shvate bilo im je dovoljno 5 godina. Zato sada Brisel pritiska Beograd, Beograd onda laže i obmanjuje svoju javnost, i isti pritisak uvećava nekoliko desetina puta (setite se samo glasanja 17.11. u Kosovskoj Mitrovici) i tako realizuje ‘teško dogovorena rešenja’ jer su ona u opštem interesu, a i ‘proces je nepovratan’. Mnogo puta mi je krivo što takvog pritiska na Prištinu iz Brisela nema. Uglavnom se njegov nedostatak pravda eventualnim nasiljem i razumevanjem ratne ekipe okupljene oko Thaqi-ja. Izgleda i inercija tu deluje, kao što bi suprotno delovanje značilo da je multietničko Kosovo projekat propao mnogo pre proglašenja nezavisnosti 2008. Loše je što  u realizaciji politike pritisaka, Beograd ima i pomoć  lokalaca. I to neki rade svesno, neki nesvesno zbog zabluda, a neki i iz inata, jer se ponašaju kao uvređena mala deca. Međutim, politika pritisaka sama  po sebi ima svoje limite. Njen intezitet i efekti su blizu krajnjih limita nakon kojih će početi da daju negativne, kontra,  efekte…  Sve je bliži dan kada će se interesi zvaničnog Beograda i interesi lokalne zajednice na Severu u potpunosti suprotstaviti, i dijametralno razlikovati. Jer su svakog dana su sve udaljeniji i udaljeniji.  Vrlo brzo se može desiti da i preostali gradonačelnici krenu putem Pantića a da toga nisu ni svesni. I briselski sporazumi porpadnu…

Dugo, duže…. Skraćujem… Čini mi se da donekle poznajem ovaj narod koji naseljava prostor Severa Kosova… Osećam buru! I nestrpljivo očekujem otrežnjenje koje će ubrzo doći. A onda Kijev, Tuzla, Sarajevo, Mostar…  Očaj može da traje neko vreme, ali svakako ima svoj kraj. Nada i borba za slobodom su jedino večne…


* Reč je o Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici koji je od
strane Evropske asocijacije univerziteta EUA akreditovan pod navedenim imenom
** IBM Integrisano upravljanje granicama/admistrativnim prelazima
*** podatak od prijatelja koji se bavi ovom problematikom sa stručne strane
Advertisements

One thought on “Severno Kosovo pod pritiskom

  1. MI Srbi nikada se ne suocavamo sa stvarnoscu odnosno bezimo od ajd da tako kazem borbe(psihicke), Pojedini u datim treneucima zbog para prodali bi i svoje najmilije, i uvek kazemo da je nesto gotovo i da mi tu nemozemo nista da ucinimo. Pojedini bi da da se tako izrazim da beze negde, ali kuda to vodi jer i tamo gde budu otisli ako ne sacuvaju svoje JA bezace i dalje nemoj da se zavaravaju da su resili svoju sudbinu i sudbinu svoje dece to je samo trenutno (to je kao bela smrt Vi ste u u snegu i mislite da vam je toplo , a naprotiv ako se ne otrgnete i krenete dalje VI polako umirete) kada kazu gotovo je mislim na politicku situaciju, nikad nije gotovo i nikad nista nemoze da bude reseno, gotovo ce biti samo kada covek umre, tako da narod Srbski treba da se bori a ne da slusa druge koji ga sabotiraju i u tim trenucima i sam samo da govori da je gotovo. Albanci ni u jednom trenutku za ivih trinaest godina nisu preuzeli Severni deo Kosova ali nikada nisu ni rekli da to nemogu da urade vec uvek govore da je to njihovo da oni nedaju ikao na tom delu zive srbi, dok mi srbi neradimo nista i samo se zalimo i kukamo opet kazem kako je nesto gotovo i da mi tu nemozemo nista i u skladu sa tim tako nas i Svet ceni i vidi kakav smo narod. Tako da narode ne kukaj vec preduzmi nesto i nemisli samo kako ces negde da bezis vec imaj jednom i sovoj stav.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s