Atlantske integracije Srbije iz ugla jednog Severca

Sređujući dokumenta na starom računaru našao sam sledeći tekst koji sam napisao sredinom 2010. godine i koji nikada nije ugledao svetlost dana jer sam, koliko me sećanje služi, zakasnio sa nekim rokom da ga na vreme pošaljem, pa zbog toga nikada  nije bio dostupan širim narodnim masama. Jesam rekao da neću da pišem više, misleći na buduće vreme, a kako je reč o starom tekstu (prilično različitom u odnosu na sve prethodne), mislim da mogu da ga objavim a da ne pogazim datu reč… Pa ako nekog zanima pomenuta tema evo mog razmišljanja koje mi deluje aktuelno i posle više od tri godine:

NATO HQU poslednje vreme sve se češće, iako nekako bojažljivo, pored Evropskih govori i o Evroatlantskim integracijama Srbije. S’ vremena na vreme se pojavi neka izjava međunarodnih predstavnika, takođe moguće je ponekad čuti i ’’neformalne’’ stavove zvaničnika Srbije o neophodnosti promene stava o neutralnosti. Sve su učestaliji skupovi na kojima je osim regionalne bezbednosti tema priključenje NATO savezu. Određeni delovi srpskog društva se snažnije zalažu za istu, dok je većina stanovništva i dalje snažno protiv. I u medijima je sve prisutnija. Stručna javnost zauzima određene stavove naročito zato što je praksa pokazala da uglavnom evro integracijama prethode atlantske integracije. Bez obzira koliko je pitanje članstva Srbije u NATO aktuelizovano, u ovom trenutku deluje prilično nepotrebno govoriti o ovoj temi, jer da bi se mogao zauzeti stav za i protiv nekog pitanja ono prvo mora biti postavljeno. Takođe se mora se promeniti odluka Narodne Skupštine Republike Srbije kojom je ona proglasila vojnu neutralnost, kao i da se moraju rešiti i neka pitanja o kojima se u javnosti ne govori često, kao i šta su prednosti i nedostaci članstva i koji su to izazovi koje to članstvo donosi?.

osetiaSveža su sećanja iz 2008. godine i Gruzije. Vojna intervencija u Južnoj Osetiji i poraz koji je rezultirao novim državama Abhazijom i Južnom Osetijom, ili ’’zamrznutim konfliktom’’ unutar granica Gruzije u zavisnosti iz čije se perspektive pogleda. Veći problem po Gruziju je to što je ta operacija rezultirala izostankom članstva u NATO savezu. Dakle, šta nam iskustva Gruzije, a i Kipra govore? Da nema članstva u NATO-u bez rešenih teritorijalnih sporova i sl. pitanja. Svaka članica NATO-a mora da zna gde su joj granice, jer njihova povreda pali ’’crvene svetlo’’ koje aktivira član 5. statuta Alijanse. Sa aspekta ustavnog uređenja Srbije AP Kosovo i Metohija je njen sastavni deo. Privremeno rukovodstvo u Prištini i 70-tak (danas već oko 100) država (od kojih je veliki broj članica NATO) smatra da je Kosovo država. Eto prilično spornog, prethodnog pitanja koje je preduslov za sve naredne debate! Gde su granice Srbije koja bi da postane član NATO? Bez (re)definisanja istih izlišno je ulaziti u dublju priču u vezi sa atlantskim integracijama.

BOMBARDOVANJE-1999Javnost Srbije je velikom većinom protiv članstva u NATO. To je posledica uloge NATO tokom devedesetih u raspadu bivše Jugoslavije, bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, kao i uloga članica NATO u vezi sa Kosmetom. Uglavnom su to emotivni razlozi bez neke detaljnije analize argumenta za i protiv. Što je veoma pogrešno, ali ujedno velika je zabluda i stav da je, bez obzira koliko su EU i NATO međusobno ipsrepletane organizacije, uslov za članstvo u prvoj priključenje drugo navedenoj organizaciji. Postoje države EU koje nisu u NATO savezu kao i države koje su deo Alijanse ali ne i EU. Poslednja dva proširenja Unije na Istok 2004. i 2007. gde su ’bezbedonosne’ integracije prethodile ’ekonomskim’ stvaraju kao obaveznu pretpostavku da sve zemlje Zapadnog Balkana moraju pre članstva u EU postati deo NATO. Nikako se ne sme prevideti činjenica da u uslovima iz Kopenhagena nigde nema kao obaveze priključenja NATO savezu, niti ono ubrzava proces Evro integracija, već da države samostalno odlučuju za to iz sopstvenih potreba. Razloge zbog kojeg su bivše članice Varšavskog pakta pronašle budućnost u Severno-atlantskom savezu treba tražiti u prošlosti i odnosima unutar tog nestalog saveza.

isafJedno od spornijih pitanja koje članstvo u Alijansi je šta ono znači. Pored izvesnih benificija, ono sa sobom donosi izvesne troškove i obaveze kao što su kupovinu određene vojne opreme ili učešće u međunarodnim mirovnim misijama kao što je misija ISAF u Avganistanu. Srbija je trenutno relativno bezbedna u pogledu potencijalnih pretnji od strane Al kaide i sličnih međunarodnih terorističkih organizacija, i pitanje je da li bi to tako ostalo ako bi kao članica NATO morala da uzme učešče u misijama u Iraku ili Avganistanu. Takođe je pokazala da je sprema da kroz Partnerstvo za mir da značajan doprinos u izgradnji svetskog mira, regionalne bezbednosti, borbi protiv medjunarodnog terorizma i organizovanog kriminala.

SERB SOLDIERS AND CIVILIANS LEAVE KOSOVO.Sasvim opravdano se postavlja pitanje: jeste li koncept vojne neutralnosti održiv? Naravno da jeste! U bližoj budućnosti svi susedi Srbije postaće deo NATO-a. Srbija će biti okružena NATO članicama, dok je jedan deo njene teritorije (ili susedna država) pod vojnom kontrolom Severno-atlantske organizacije, koja uzgred rečeno neće moći postati deo Alijanse, bez obzira na proklamovanu želju predstavnika privremenih organa samouprave na Kosovu. Što zbog stavova nekih članica (koji je skroz uslovljen stavom Srbije) po pitanju statusa Kosmeta, što zbog problema kontrole Severa Kosmeta. Samim tim prostor za eventualne sukobe u regionu Zapadnog Balkana sveden je na nulu. Sumnjam da iko (ijedna politička opcija) u Srbiji razmišlja da krene Miloševićevim putem i uđe u novu avanturu sličnu onoj iz 1999. godine, zvanu sukob sa Alijansom, tj. aktivira čitav pakt napadom na neku članicu (našeg suseda). Takođe većina stanovništva Srbije, kao i vodeći politički činioci zalažu se za priključenje Evropskoj uniji, čiji bi ravnopravni deo mogli da postanemo do 2020. godine. EU sa svojom zajedničkom bezbedonosnom politikom je dovoljan okvir koji garantuje ’’dobrosusedske odnose’’ na ’’valovitom’’ Balkanu. Takođe, bitna činjenica koja ide u prilog neutralnosti je ne postojanje nijednog teritorijalnog spora sa susedima (ujedno trenutnim i budućim članicama NATO). Zadržavajući se na susedima, ne izbegavam ni globalno-politička pitanja. Blokovske podeljenosti u svetu više nema, današnji multipolarni svet je dovoljna garancija da su šanse za izbijanje nekog velikog sukoba, koji bi ugrozio regionalnu (Evropsku) bezbednost i u kovitlac rata uvukao i Srbiju, minimalne. Srbija jeste mala zemlja, i u narednom periodu mora da učini dosta da bi proklamovana neutralnost postala i ’’garantovana’’. Svakako da kroz Partnerstvo za mir treba da uzme učešće u onim međunarodnim (mirovnim) misijama u kojima životi njenih vojnika ne bi bili drastično ugroženi, još više da pospeši bilateralnu i multiletarnu saradnju u borbi protiv međunarodnog terorizma i organizovanog kriminala.

natoPitanje članstva Srbije u NATO treba rešiti na demokratski način, izjašnjavanjem stanovništva na referendumu. Bez obzira na to što će u narednom periodu lobiranje za članstvo jačati, neophodno je da tako važnu odluku donesu neposredno građani, makar da se ne bi ponovila situacija iz Hrvatske gde je Sabor doneo odluku suprotnu većinskom stavu stanovništva.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s