Severno Kosovo – u susret novembarskim izborima

izdajnikOpet sam izdajnik! Po ko zna koji put. To sam bio i onda kad sam 2005. godine posle zaključaka Saveta EU rekao da će Kosovo biti nezavisno. I onda kada sam 2008. godine glasao za Tadića i Demokrate. I onda kad sam govorio da je podela jedino rešenje. Kao i onda kada sam posle odluke MSP rekao da je došlo vreme da proglasimo nezavisnost Severa. Kao i 2011. godine po postavljanu barikada kada sam na istim pričao da se mi više ne borimo za Srbiju nego za naše guzice. Izdajnik sam bio i kada sam pisao da će svaki sledeći posle Tadića biti gori po nas ovde nego on, i upozoravao prijatelje i kolege da će glasajući za Nikolića samo pogoršati naš ionako loš položaj.  Danas sam na tamo nekoj listi koju treba upamtiti. Moram da priznam da se ne ponosim time. Ali, niti se stidim. Nisam ja taj koji je potpisujući briselski sporazum odredio okvir u kojem ćemo mi koji planiramo da ostanemo ovde živeti narednih godina. Cenim da  da će me prozvati ili pljuniuti dosta mojih sugrađana. Možda i svaki od onih mnogo više odgovornijih od mene za čitavu situaciju u kojoj smo danas koji su glasali za Tomislava Nikolića u drugom krugu prethodnih predsedničkih izbora. Imaju apsolutno pravo na to. Ipak su oni ti koji su ga doveli na vlast i omogućili realizaciju ove današnje politike države Srbije. Samo… Adresa za njihovo nezadovoljstvo je ipak Beograd… Ali ni kajanje niti kratka pamet ne oslobađa od odgovornosti. I drago mi je kad me, pored toga, neki bivši narodni poslanici sa ovih prostora hrabro prozovu preko društvenih mreža iz prestonice, jer su ipak morali da odu odavde, što  im (ni)je teško palo.  O razlozima svojeg ‘kompromitovanja’ mogu da pišem ceo dan, međutim neću se truditi. Desilo se. Što i kako drugo je pitanje? …Da!.. Bilo je i onih koji su savetovali da od ovog teksta odustanem jer brzam i naglo donosim odluke. Možda su i u pravu, samo se pitam zašto nisu bili dovoljno hrabri da rizikuju pa da se na istom spisku nađu i oni? Ili je lakše savetovati sa strane?!

kriticar  Lagodno je kritikovati. Naročito iz udobne fotelje. To nam je postao nacionalni hobi. Retko uradimo bilo šta, ali kad neko drugi uradi nešto sačeka ga salva kritike, demek mi bi to bolje uradili, ali uvek zaboravimo da uglavnom nismo uradili ništa. Niko bolje ne kritikuje od Srba, i niko manje ne uradi da promeni nešto što tako uspešno kritikuje. Niti bilo ko nudi manje rešenja od Srba.  Kako god… Odlučio sam… Nekima će sigurno biti drago zato što sam rešio da ovo bude moj poslednji tekst za jedan duži period (ne želim da budem isključiv pa kažem da ih nikada više neće biti), drugi će (mnogo manje njih) reći da možda grešim.  Imaće i onih koji će dodati da sam i oportunista, defetista, da lako odustajem,  i šta god sve ne još…  I jesam sve to u jednom…  Ali jbg to sam ja! Nisam savršen.

liticaKada je Novi Standard objavio jedan od mojih prethodnih tekstova postavili su ovu sliku. Nažalost, ova slika najbolje oslikava našu situaciju danas, kako čitavog Sever generalno, tako i svakog od nas pojedinačno. Došli smo do kraja puta.  Visimo na ivici jedne ovakve provalije. Verovao sam da postoji šansa da pronađemo neku malu stazu koja bi značila spas. Međutim pogrešio sam. Izvesno je da do kraja godine u nju sigurno padamo šta god da uradimo. Ostalo je samo na nama da odlučimo kako ćemo u nju pasti.  Glasali ili bojkotovali.  Dobrovoljno sami ili nevoljno tako što će nas u nju neko gurnuti. Ali svakako će za tragične posledice optužiti nas. Medijski magovi dragog nam Eliota Nesa na čelu sa njim lično, i sa njegovim morfijumom na terenu, novim besfoteljnim ministrom Vul-INom, su nas doveli u besmislenu situaciju, za koju smo jednim delom i sami zaslužni jer nismo tražili alternative dok smo mogli i bezosnovno bili kategorični u vezi ostanka u Srbiji, čak i danas. To što smo se podelili, i što ćemo se prozivati, prepirati, svađati. Možda tući i ne daj Bože nešto gore, iako deluje sudbonosno saglasno trenutku u kojem se nalazimo, je smešno naspram poslednjeg čina koji nas čeka, na samom kraju procesa predaje (ne integracije), u kojem ćemo za sve loše posledice koje nas čekaju biti optuženi mi, jer (ni)smo slušali “svoju“ državu. Žao mi je što ljudi odavde ne vide besmisao svih međusobnih prozivki ili bilo čega sličnog jer je odluka o predaji Severa doneta ne na Severu nego u Beogradu.

anketa kosovo srbija1U Skoplju sam prošle nedelje ispred 30-tak ljudi, uglavnom političara, rekao da pod ovim uslovima neću glasati, bez obzira na ovu listu za upamtiti. Zaprepastilo me je što nisam kod nijednog od njih video empatiju i razumevanje prema običnom čoveku sa Severa. Važni su im radnje iz Sporazuma i rokovi, i zar je bitno što će nekoliko stotina ili hiljada ljudi ostati bez egzistencijalnih prihoda (čitaj ostati bez posla ili skinuto sa budžeta Srbije). Potpisnici sporazuma i pokrovitelji očekuju da ljudi sa Severa sa zadovoljstvom i osmehom idu u svoju propast. I da bi mi trebali sa entuzijazmom pristupiti izborima iako još ne znamo kakva nas neizvesnost u  budućnost čeka. Uzgred dodaju da i ljudi po EU ostaju bez posla. To je izgleda normalna stvar?!?!  E….  Ja to ne mogu. Nemam želudac za to. Već sam nekoliko puta ponovio  da bi Beograd morao da bude iskren prema ljudima na Severu i saopšti im istinu pre izbora kakva je budućnost postojećih institucija, finansijranja i okvira u kojem će sve to novo funkcionisati jer tek posle toga oni bi mogli ozbiljno da razmisle i odluče šta im je činiti. Toga nažalost nema. Sve je podređeno Savetu ministara EU u decembru, mnogo su uradili za taj datum početka pregovora a slaba izlaznost može da bude opasnost za pozitivnu odluku. A i kriza je. Negde se moraju ostvariti uštede u budžetu. “I dolke više plaćati 1000 radnika grada Prištine ili 650 radinika opštine Kosovska Mitrovica?“. Tzv. zvanična Priština trenutno uživa. Ona ima svoje zakone, propise, sistematizacije itd. i to neće menjati jer demek oni su država. I nestrpljivo čeka integraciju pobunjenog dela teritorije koju ni u snovima nisu videli kao svoju, dok se nisu pojavile nove srbijanske vlasti. Međutim, integracija nije samo pravo na teritoriju već i obaveza prema stanovništvu koje nije prijateljski nastrojeno prema onimam protiv čije dominacije su se 14 godina borili. Ali lako je to obaveze izbegavati dok je Beograd prijateljski nastrojen prema zmiji (ne aždaji) Hashimu. O Međunarodnoj zajednici, EU u prvom redu jer je ona kao neki garant sporazuma, neću mnogo govoriti. Oni su ti koji su zasenjeni rešenjem jednog “problema“ između BG i PR prouzrokovali mnogo veći na terenu. Na njima je najveća odgovornost da spreče sve posledice koje će nastati kada i ti kratki rokovi budu istekli. Mislim da je vreme da zaborave na rokove,  pritisak sa Beograda usmere na Prištinu, i da malo više vremena provedu slušajući stanovnike Severa. Osim, ako i oni  ne žele da budu deo odgovornih za lagano iseljavanje Severa u narednih 10 tak godina, jer ipak su dobili Nobelovu nagradu.

zaokruziNeću uraditi ništa ni za ni protiv izbora. Ionako je svejedno kada će posledice koje će uslediti biti iste.  I ne, neću glasati, iako sam na onoj proširenoj listi za pamćenje. Ne! Neću ni podržati bojkot jer ni u bojkotu ne vidim smisao. Niti ću sugerisati bilo kome šta da radi. Ovoga puta svako sam sa sobom treba da reši šta je najbolje činiti, zbog sebe, porodice, budućnosti. Kraj je vrlo jednostavan i lako predvidljiv. Šta god mi odlučili, kao stanovnici Severa, posledice će biti iste a mi ćemo biti opuženi kao krivi za njih. Srbija u današnjem obliku odlazi sa ovih prostora, i prestaje sa direktnim finansiranjem (biće nekih zakona o finanskijskoj podršci ili finansiranje projekata). I bojkotovali svi do jednog, ili svi glasali, ili kao što će se desiti najverovatnije bojkotovati u većini, uz malu izlaznosto od oko 10 do 20% Srbije više na ovim prostorima neće biti u dosadašnjem obliku a ista će reći: SAMI STE KRIVI (a vi zaokružite jedan od sledećih odgovora):  a.) što niste glasali, b.) što ste glasali i v.) što niste glasali u dovoljnom broju ili možda bolje pod  g.) što niste amebe. Neke stvari će se sa mnom ili bez mene desiti. Kao sa ili bez svih stanovnika Severa. Izbora će biti, rezultate će priznati sve tri strane, Srbija će povući njene institucije, i ponoviće nam se Gračanica ili Štprce.

failRešio sam da se na neko vreme povučem iz javnog života (novinare već uspešno izbegavam), i posvetim pravu tj. spremanju pravosudnog ispita, jer nemam emocija, živaca i zdravlja za sve što sledi. Nije ovo za mene. Škodi mi svako novo saznanje kakva budućnost nas čeka. Svaki put me izervira nedostatak empatije prema sudbini ovih ljudi ovde. A najviše me pogađa nespremnost većine prijatelja i poznanika odavde (koji još ne žele ili ne mogu) da pogledaju istini u oči, nego se i dalje nadaju nekom čudu. Spoznaja realnosti samo otvara mogućnost za nove alternative i povećavaju šanse za uspeh. Drago mi je bilo družiti se sa svima Vama ovih godina, iako nisam uspeo. Nisam uticao da ljudi shvate realnost opasnosti koja se godinama nadvijala nad Severom, jer je nažalost ne shvataju ni danas. Nisam uspeo da utičem da Sever postane Republika ili da bude ozbiljnije tretiran u pregovorima. Nisam uspeo da doprem ni do predstavnika medjunarodne zajednice (iako znam da me čitaju) koji odlučuju o našoj sudbini i da prezentujem legitimne zahteve opravdano zabrinutog srpskog naroda na Severu, u momentima kada za njih sluha nema ni u Beogradu ni u Prištini. Možda je glavni razlog za neuspeh u tome što gotovo svi ovde znaju šta neće, ali ni dan danas još nisam čuo šta je to što kao ravnopravni evropski narod željan dostojnog života u okvirima mogućeg HOĆEMO. Ovaj brod ubrzano tone i potonuće uskoro. I može to da prođe bez mene. Ali vreme ide dalje, Ibar i dalje teče, i doćiće 04. novembar,  verujem da će se ljudi onda najzad osvestiti i shvatiti realnost. Ni tada neće biti kasno za borbu, samo što će umesto sa nule tada to biti početak iz ogromnog minusa.

 P.S. Ako neko nekada poželi da sa mnom prodiskutuje o bilo kojoj političkoj temi, rado ću to učiniti uz koje pivo, ali tek posle izbora. Do tada ću navijati da albanske političke stranke pobede na Severu, jer jednino taj apsurd po mojoj proceni, kad već nemamo odluku Ustavnog suda, može unieti novi input u čitav proces pregovora oko (integracije) Severa, i otvoriti nove alternative o kojima sve tri strane koje su zaključile briselske sporazume ne žele da razmišljaju jer je njima Sporazum sveto pismo i ne tangiraju ih mnogo obične ljudske sudbine. 

A sad PIVO!!!

Advertisements

One thought on “Severno Kosovo – u susret novembarskim izborima

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s