Nebesko ili zemaljsko Severno Kosovo

Što je moglo juče ne može danas. Ono što je moguće danas biće nemoguće sutra! Uzmi kajaćeš se. Ako ne uzmeš kajaćeš se još više!

berlin-flagNamerno sam počeo sa ovim rečenicama, jer sam ubeđen da one na pravi način oslikavaju naš narod u prethodnih 20-tak godina, bez obzira gde na prostorima bivše Jugoslavije živi, kako njegov položaj u situaciji posle pada Berlinskog zida (da ne bude zabune Vučić, Dačić i Nikolić su taj pad prespavali), kada su se svi ostali snašli i našli svoje mesto u novoj političkoj realnosti Evrope i sveta, a mi ostali da se tražimo i pronalazimo (čak smo na vlast vratlili koaliciju iz nesrećnih 90-tih). Tako i nesposobnost donošenja pravih odluka u pravom trenutku, i konstantnim žaljenjem za propuštenim prilikama. Ćosić je 1991. godine bio izdajnik kada je pomenuo podelu Kosova, isto je mogao Koštunica da traži u Beču 2007. godine, danas je ista mogućnost utopija, iako je potajna želja dosta mojih sugrađana. Plan Z-4 je 1995. godine olako odbačen, a gotovo sam siguran da bi ga danas svako od nas oberučke prihvatio. Čak i neka rešenja u sporazumu iz Rambujea (kako smo to zaboravili) koja predviđaju npr. da predsednik i predsednik skupštine Kosova ne mogu biti iz iste zajednice ili da spoljne poslove u određenim oblastima isključivo vodi Vlada SRJ, deluju gotovo idealno. Takođe ove rečenice oslikavaju i nesposobnost političkih elita koja je dovela je do toga da je odbačeni Ahtisarijev plan, danas mnogo više nego ono o čemu se u Briselu razgovara, a da je “izdajnički“ plan Borisa Tadića u četiri tačke veliki kao kuća, ustvari kao soliter jer je predviđao opstanak srpskih institucija. A neki pripadnici našeg naroda bi da žive ne juče, već mnogo davno u prošlosti negirajući sadašnjost. Ko zainat na Severu izgleda da ih ima najviše.

imagesINSTITUCIJE SRBIJE. Ako vlasti u Srbiji žele da utiču da stanovnici Severa koliko toliko racionalnije razmisle o mogućnosti da učestvuju na izborima MORAJU da budu iskreni prema svojim građanima drugog reda (u zadnjih 15 godina ali i duže) i JASNO I GLASNO kažu koja je budućnost postojećih srpskih institucija, odnosno da budem precizniji INSTITUCIJA REPUBLIKE SRBIJE na Severu, i to svih redom od najznačajnijih kao što su sudovi, opštine, fondovi, agencije, uprave itd. To što ja u razgovorima sa svojim prijateljima tvrdim da one više neće postojati, nema prevelikog efekta. U strahu su velike oči, a i ovaj naš bensendin ili trodon, Vulin uspešno manipuliše širokim narodnim masama. Dok god stanovnici Severa veruju da bojkotom izbora brane postojeće institucije Republike Srbije na Severu, šanse da izađe veći broj ljudi na glasanje ravne su nuli, a to ugrožava budućnost ove zajednice jednako opasno koliko i samo ponašanje novih beogradskih paša i subaša. Dok istina od visokih zvaničnika  srbijanske vlasti na vrlo plastičan način, iskazana u jednoj prostoj rečenici: ‘institucije RS posle izbora neće postojati!!!’, ne bude javno saopštena među većinskim stanovništvom Severa postojaće zabluda da će sve biti isto, te je zato neophodno bojkotovati budućnost, jer demek čuvamo ono dobro što nam je ostalo iz prošlosti. Dvoličnost ili cinizam zvaničnog Beograd je toliko prizeman i kvaran i dovoljno je (ne)jasno oslikan u igrama oko izgleda listića za (kosovske) lokalne izbore u cilju prikrivanja suštine formom. Ali to nije jedini slučaj neiskrenosti, međutim, ukoliko predlog Zakona o finansijskoj podršci pripadnicima srpskog naroda i nealbanskih zajednica na Kosovu i Metohiji nije dovoljan za buđenje, i ako posle njega nekom odavde nije jasno kakva nas budućnost očekuje kad je Srbija na Severu u pitanju, kao i šta je naša realnost i koji je to okvir, onda on u najmanju ruku ima problem sa svojom glavom. Ili želi da izigrava novokosovkse mučenike nebeske Srbije, pa ga nije previše briga što ćemo možda svi otići (jer uglavnom neće stradati u boju na Kosovu nego će se smestiti u svoje beogradske stanove). Samo što nismo svi iz te priče, i neki bi da sačekamo povratak zemaljske Srbije na ove prostore, ili da taj povratak omogućimo.

km mitingOTREŽNJENJE! Nadao sam se da je najveći ikada održani miting u Kosovskoj Mitrovici neposredno po postizanju briselskog sporazuma idealna prilika (ne i posledjna) da kada već nećemo institucije Kosova na Severu (referendum 17.02.2012.) a kada je već bilo jasno šta nam se sprema, da se po prvi put jasno kaže šta mi kao Severci HOĆEMO (svi znaju šta nećemo). Međutim, to se nije desilo ni do današnjeg dana, a okolnosti su svakim danom sve nepovoljnije i gore. Valjda će poruka koju je ruski diplomata preneo učesnicima sabora na Mokroj gori biti dovoljno ozbiljno shvaćena u širim narodnim masama. Situacija se menja na našu štetu svakodnevno a naši politički predstavnici se nažalost ponašaju ili kao da ne vide realnost ili kao da ne žele da vide realnost. I poslednji zaključci privremene Skupštine AP KiM, kao i Skupštine opštine Zvečan su takvi kao da ustvari mi odlučujemo o sporazumu i dejstvu i posledicama istog (iako je tačno da se na nas odnosi) kao i da smo mi garant njegovog sporovodjenja a ne tri strane koje su ga zaključile: EU, Beograd i Priština bez da nas pitaji bilo šta kad su našu sudbinu rešavali. Pozivamo 1001. put da se Ustavni sud oglasi, a gotovo svi znamo da su svi dogovori iz Brisela protivustavni, da se on neće oglasiti sve dok se ne sprovede dogovoreno u Briselu, i to nam je poslednja slamka spasa. I protivimo se izborima za buduće lokalne samouprave (po kosovskim zakonima) za 4 Severne opštine, koje će potom formirati Zajednicu srpskih opština koja bi uz Univerzitet (koji bi trebao a nije) bila glavni stožer opstanka Srba na Kosovu, i dugoročno polazna osnova za povratak Srbije na ove prostore, iako smo (ili možda nismo) svesni da će se oni sa nama ili bez nas svakako desiti i da će rezultate istih (sviđalo se nama ili ne) priznati Beograd. Da se ne varamo. Srbi Republiku Kosovo, osim ovih Petrovića i sličnih što to rade zarad svojih interesa, ne doživljavaju kao svoju državu niti će taj osećaj imati ikada. Ali kad nas već naša majka ili maćeha svesno tera u čabar, jednino nam preostaje da se strpimo, preživimo, opstanemo i sačekamo neko bolje vreme, koje je već tu možda sutra jer ako Kurti uskoro pobedi na dnevni red dolazi pitanje velike (prirodne) Albanije, što u najgorem slučaju dovodi do redefinisanja granica na Balkanu (a možda i dobije po nosu) na nekoj međunarodnoj konferenciji.

pescani-sat-1024x640VREME! Uzaludno potrošeno i proćerdano, kao i najznačajniji resurs Severa a to su motivisani ljudi. U dogledno vreme neće više biti prilike da se ponovi ostvareno jedinstvo iz vremena barikada ili na napred pomenutom mitingu. Nova akcija ROSU slična onoj od 25.07.2011. godine bi mogla da dovede do toga, ali niti je Hashim budala niti bi mu to dopustili zapadni pokrovitelji nezavisnosti. Ne mogu da verujem da naši lokalni lideri nisu mogli da vide kuda sve ide naročito posle odluke MSP i početka tehničkih pregovora, i da je to jednosmerni proces koji je poslednju godinu naglo ubrzao, i koji će se završiti još brže (druga je stvar da oni to nisu želeli da vide) i nikada mi neće biti jasno zašto su propuštene mnoge prilike za mnogo bolje pozicioniranja Severa, pa i proglašenja Republike Severno Kosovo, koja je postala realnost posle pomenute odluke MSP-a, rezultata referenduma iz 2012. godine i nakon briselskih sporazuma?!?!?… A da… Mi smo poslednji džedaji…. ops… Ustavobranitelji. I može Srbija da ukine svoje institucije na Kosmetu ali se mi nećemo složiti sa tim i mi ćemo ih braniti, iako je samo 21.000 nas na budžetu Srbije. Nije nego!

MITROVICA-pOTIĆI ili OSTATI. Dobronamerno preporučujem svima koji mogu, a ujedno ne žele da se i dalje bore za isti cilj pod izmenjenim i mnogo težim uslovima nego prethodnih 14 godina, da razmišljaju o odlasku. Možda bi i ja otišao da sam u mogućnosti, ali nisam. Nekoliko puta sam napisao da su sve moje alternative vezane za Sever. Razočarava me prilično to što neki veliki i jaki borci, protivnici svega i svačega, zagovarači bojkota radi bojkota, bez ikakve alternative bojkotu (koji uzgred imaju izlaznu strategiju zvanu imovina u Srbiji i ušteđevina) namerno manipulišu strahovima i bojaznima većine opravdano zabrinutih građana Severa, prikrivajući namerno sve okolnosti i mogućnosti,  radeći nešto slično kao i Vlada Srbije ističući formu a pomračujući suštinu. Siguran sam da je Jovan Rašković bio živ u trenutku kada se razgovaralo o planu Z-4, Srbi bi i danas živeli u Krajini, sa najširom mogućom autonomijom. Ovako su otišlli. Vodili su ih neki koji su slepo slušali Miloševića i koji verovatno nisu hteli ništa manje od ujedinjenja sa Srbijom. Fascinirao me je jedan komentar na prethodni tekst: “Neka se preda Sever Kosova. Srbi će svakako ići u egzodus, pa čemu odlaganje? Nek se tom žrtvom i tim činom ogoli ova (Vučićeva i Dačićeva) politika“. Nažalost bojim se da i neki odavde razmišljaju tako, pa podgrevaju strahove i zebnje običnih ljudi. Siguran sam da je ipak većina nas koji nemamo gde da odemo, dosta onih koji ne žele da idu, i da ovde i dalje ima hrabrih ljudi (iako su malo zbunjeni) koji su spremni i da igraju na tuđem terenu istu igru kao i prethodnih 15 godina. Na kraju krajeva otići je najlakše, a i najmanje primetno bi bilo koji su ti koji bi se predali i odustali zarad boljeg i lakšeg života u Srbiji bez Kosova ukoliko bi svi kolektivno otišli.

Takovski_ustanakKako god. Jedan period naše borbe se završava mimo naše volje i želje. Ipak nismo mi ti koji postavljamo uslove i diktiramo okolnosti već oni koji se istima prilagođavaju u cilju ostvarivanja svog legitimnog interesa. Žao mi je što je ostalo još svega nekoliko dana (u ovom ciklusu) za proglašenje nezavisnosti Severnog Kosova. Danom isteka roka za prijave srpskih lista za učešće na lokalnim izborima ta mogućnost na neko vreme postaje prošlost, kao što će biti i prošlost politika Karađorđa. Dolazi vreme koje iziskuje od nas  politiku Miloša. Na kraju krajeva koliko god da smo ponosni na, ili volimo,  prvog,  samostalnost Srbije je obezbedila politika drugog. O izborima ću detaljnije pistati već za neki dan, sada pokušavam da skratim tekstove…

Toliko za ovaj dosadni kišni dan….

Advertisements

2 thoughts on “Nebesko ili zemaljsko Severno Kosovo

  1. Albanci su se prilagođavali od 1912 godine i na kraju uspjeli u nakanama jer su im se interesi poklopili sa Zapadnim. Srbi bi možda takodje trebali prilagoditi se situaciji što ne znači da će odjednom zavoljeti tu nakaznu tvorevinu i početi je smatrati nekom novom domovinom. Otpor se treba nastaviti ali u skladu sa sadašnjim uslovima. Ja sam se 1999. vratio u svoj grad u kojem Srba ima 3-4% maksimum a nekada ih je bilo nešto više od 20%. Meni je doduše malo lakše jer je jezik maltene isti a i prošlo je već i dosta vremena od završetka rata. Ali je tlo i dalje „lako zapaljivo“.

  2. Одличан коментар! Све је ту, све што треба и све о чему се ћути, и све како ће бити. Хвала ти, потребно нам је више независних, реалних, мишљења са Косова…тј, са Северног Косова.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s