Северно Косово – почетак краја или крај почетка

world-of-tanksКажу да су игрице штетне. Међутим, након 15-так дана беспродуктивног трошења одмора,  вишечасовног свакодневног активног играња World of tanks-а, могу да потврдим да човек посвећујући се само иреалном свету тенкића, успе да побегне од притисака Северно-косовске свакодневнице, изазова, проблема и опасности које нас окружују, али и да након свега тога опет поврати способност да рационално размишља о тренутној ситуацији, будућности, реалности, дешавањима као и о могућим потезима које би требало повући у овој врло компликованој шаховској партији која би збунила и светске велемајсторе. Жртвовао сам неколико “битака“ да би типнуо који ред, јер ме је већ неколико пријатеља упитало кад ће нови текст? Иако потпуно и искључиво посвећен игрици, нисам необавештен као неки некад о једномесечној блокади Србије због протеста малинара… Па испратим понешто…  И покушаћу да будем кратак 😀

2010_1217_kosovo_electionГЛАСАЧКИ ЛИСТИЋ. Сва медијска тарапана и прича око њега је доказ да је форма значајнија од суштине. Или права шанса за манипулацију широким народним масама. Друг Вулин и званични Београд је искористио изглед листића и евентуално постојање неких обележија косова (намерно мала слова) на њима да успешно јавности представи да то утиче на статусну неутралност локалних избора организованих на Северу Косова на основу косовског Закона о локалним изборима (број 2008/03-L072 – ако хоће него да баци поглед на исти). Ваљда је суштински проблем “наше стране“ законски оквир по којем се организују ти избори, а не шта ће они по чијим законима се организују избори ставити на гласачки листић. Ево ја питам званичнике у Београду зашто замајавају народ формом, односно зашто истом прикривају суштину???? Са друге стране, Приштина, односно екипа око Хашима намерно инсистира на симболима јер зна да то врло негативно утиче на нас Северце.  Искрено, није ми јасно зашто то раде? Јер имају прилику да први пут избори на Северу буду организовани на основу њихових закона, што би суштински требало да значи да су успели у остваривању територијалног интегритета Косова. Ево нпр. кад би Србија организовала изборе на целом Косову и кад би на њима Албанци учествовали, да ме неко пита ја би рекао: “иритира вас грб Србије на листићу? Па ево вам бре људи направите листић какав год хоћете, само гласајте (по нашим законима)“… Толико о томе колико су Хашим и екипа искрени и посвећени интеграцији Севераца, само што Србија и даље инсистира на интеграцији. И не само Србија, већ и читава међународна заједница.  Али добро и са тим мора да се живи….

kosovo serbs voting osce betaСА НАМА ИЛИ БЕЗ НАС ИЗБОРА ЋЕ БИТИ. Иако ћу се увек чудити овим новосрбијанским национално одговорним квази-демократама на власти које незадрживо срљају у прогрес, и које су нас одавде продале и издале на начин на који то не би урадио чак ни Борис Тадић (персонификација зла и свега најгорег у политикој елити Северног Космета и великој већини становништва) и које је Север нажалост огромном већином подржао, и поред тога што је било нас “жутих“ који смо упозоравали да ће следећи бити гори од претходних јер се морају доказивати. Истини се мора погледати у очи, и ја могу да разумем бес због тога што су изгирани јер су на ту карту играли све или ништа, али тај бес и то разочарење не сме да оптерећује рационално одлучивање и сагледавање ситуације. Обични људи и имају право да буду бесни и љуту, али што је неко на одговорнијем месту има мање права на то. Само зато што не одлучује о својој или будућности своје породице, већ и десетинама, стотинама и хиљадама људских живота и судбина. Београд, наш најважнији савезник и када је најгори према нама, у ситуацији када се болесно везујемо за Србију док нас она тера од себе, и када нико не жели ни да размисли о алтернативи званој Република Северно Косово (демек, бранимо Србију од ње саме кад 5/6 Скупштине подржава споразум и када на митнгу у БГД-у буде 3.000 уместо 500.000 људи) јасно је поручио свој став у вези избора. Он се најлепше осликао у реченици коју је рекао један од тренутних лидера Севера: “избора ће бити са нама или без нас“ (исту реченицу сам нашкрабао у претходном тексту),  на шта би ја додао и то да без обзира на излазност и ко год буде победио Београд ће изабране признати као легитимне представнике српске заједнице на Северу. И то је истина којој морамо погледати у очи. И са њом живети. И покушати да јој се прилагодимо на најбољи начин. Не можемо је негирати, још мање поништити, иако се неки својски труде да то ураде. Суровој и горкој истини се морамо прилагодити и извући најбоље што можемо у интересу становништва које живи на Северу, а које је оправдано сумњичаво, забринуто, разочарано, бесно, збуњено, љуто, изгубљено итд, итд, итд….

skupstina.gifПЕРИПЕТИЈА! Јуче су се на Косову, и око Косова десиле две важне ствари. Прва је медијски била више него пропраћена. После састанка са државним врхом, председници општина са Севера су поднели извештај, након чега је привремена Скупштина АП Косово и Метохија (у крњем саставу) усвојила неке мени чудне закључке. А друга је, много мање приметна и видна, да је Влада Србије распустила Скупштине општина Ново Брдо (избори у овој општини су одржани истог дана кад и у Косовској Митровици 2010. године), Пећ и града Приштина (са седиштем у Грачаници). Неки би рекли случајност, међутим мислим да баш није тако. Времена за формирање и пријављивање заједничке (државне) листе односно листа је све мање и мање, а одлуке као што су јучерашњи закључци привремене Скупштине АПКиМ, доводе до додатног заоштравања на релацији држава Србија –Север Косова (у првом реду лидери и скупштинари и остали представници.). Шта ми се чини, које су последице ових јучерашњих догађаја. Врло једноставно, готово сам убеђен, јер је власт у Србији притиснута роком званим пријава учешћа на изборима (03.септембар), а локални лидери и остало руководство се ушанчило у категоричном противљењу свему, да ће на колико већ наредном заседању, које је досада било редовно четвртком, Влада увести привремене мере у четири општине на Северу Косова, и именовати привремене органе (већа).  То делује толико извесно, али ће вероватно довести до додатне поларизације међу становницима на Северу, повећати тензије, можда и додатно инаћење Србији која је решена пошто пото да спроведе Споразум (зарад својих интереса) из чега ће дебљи крај извући обични људи, грађани Севера, који немају превише а који директно и индиректно зависе од буџета Републике Србије. А биће покренут лов на издајнике, и појачана подела између њих и патриЈота, што је најгора ствар која је може да нас задеси.

znak-pitanjaНеки ми кажу да и превише компликовано пишем, па ево једног пластичног примера ситуације у којој се ми на Северу налазимо. Наша мајка или маћеха (Србија) нас је дотерала до ивице провалије/литице и јасно нам каже да назад нема јер је ово бесповратни процес, спремна да нас санкционише ако покушамо да се нешто бунимо и противимо. И ми имамо избор између само две могућности (иако се сво време млатимо трећом која не постоји а која нема везе са разумом).  Једна је да паднемо са исте, и изгубимо све па и могућност да Србију некад вратимо овде (што већина нас искрено и жели) због своје тврдоглавости (чак нас можда и гурне) и будемо сами криви због тога (што несвесно неки и раде), а друга је, врло тешка и захтевна, а то је да кренемо једном стазом, стрмом, ризичном, несигурном, неизвесном, чији почетак води на доле, и чији крај не видимо што нас додатно збуњује и плаши, али која једино може да значи да имамо шансу да стигнемо до циља који имамо свих ових 14+ година. И не могу они најстарији и најискуснији међу нама да подгревају разочарења, страхове и зебње јер је њихова одговорност највећа. А уколико не желе да нас поведу том несигурном стазом, јер су већ нашли неке мале пролазе којима само они могу да се извуку, или ако хоће да скачу у провалију, нека се  достојанствено повуку или скоче сами, и пусте неке нове који би прихватили тај ризик и ту одговорност кретања том малом уском стазом ка циљу који је врло сличан, готово истоветан претходном, али се више не зове очување Србије на КиМ-у, него повратак Србије или у Србију. Само није поштено да гурају читав Север у ту провалију или да га вуку у исту.

Sveti-GeorgijeОДГОВОРНОСТ. Политика је избор могућег. Некада се то поклопи и са жељама, па буде идеално. Најчешће није тако. У тим случајевима одговорни политичари морају да изаберу најмање лоше решење, које може да буде и скроз непопуларно, али које гарантује останак на терену и наставак утакмице. Прави спортсмени (осим наших фудбалера) играју на свим теренима и под свим условима ако су сигурни у себе и верују у победу. Губитници се љуте, повлаче, плачу.  Победничка екипа није она која због неправде, пристрасног судије,или не знам чега све повуче са терена, или дигне руке од свега јер наводно ненадокнадиво губи. Као што није ни капитен, нити заслужује да буде,  онај који се због истих околности и неправде наљути па реши да повуче екипу са терена иако зна да постоји простора да се до краја утакмице оствари позитиван резултат. Са нама или без нас, Ибар ће и даље тећи, земља ће се окретати, Север ће бити ту где јесте. Да ли ће нас на Северу бити зависи, у овом тренутку, највише од нас, и доста од оних који нас воде. Не ни од Београда који је опседнут шаргарепом, не и од Приштине која би најрадије да ми одемо и да интегрише само територију Севера са мало подобних, нити од представника међународне заједнице, у првом реду ЕУ, САД и свих осталих значајнијих Западних земаља које и даље немају слуха за наше вапаје иако сам готово сигуран да су свесни реалности, али да би разумевање за наше потребе, значило и да признају да су 1999. године погрешили.

imagesЗА КРАЈ, АЛТЕРНАТИВЕ. Много их је! Увек постоје. Али оне изузимају искључивост и категоричност.  Кажемо да је 40.000 нас рекло да неће институције Независног Косова на Северу, а Србија каже да више нема њених институција на Северу и да је то прошлост. У том случају бојкот избора који ће се десити не може да буде алтернатива. Нити одлука Уставног суда. Реалне алтернативе могу да буду и колективна сеоба читавог Севера, и Република Северно Косово,  и Привремене институције самоуправе по резолуцији СБУН 1244, и оружана побуна, и Гагузија, и референдум, и још много тога, али алтернатива није бојкот зарад бојкота. Чак је алтернатива и колективно учешће на изборима, па онда проглашење отцепљења Севера кроз Заједницу српских општина. Надам се само да ће људи одавде укључити мозак и искључити осећања које издаја Србије изазива код сваког од нас појединачно док не буде било касно, односно док нам се не понове Слободан Петровић и јужне српске општине на Косову…

Од кога је много је… Време одлука је стигло!!!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s