Severno Kosovo na raskrsnici

Pre nekoliko večeri sam obećao svom dobrom drugu dve stvar. Prva je da se neću integrisati u kosovsko pravosuđe nakon što naše prestane da postoji i drugo, da neću učestvovati na lokalnim izborima 03. novembra. Pored toga obećao sam (najviše sebi) da ću biti stranac u svojoj Kosovskoj Mitrovici, najverovatnije Raščanin ako nekad budem morao, zato što mi ne pada na pamet da ikada uzmem kosovska dokumenta i onaj famozni Ekstrakt rođenih kao uslov (ovo je u vezi sa drugim obećanjem). I sad ću zbog ovoga privući neki simpatije kao neki dosledan borac za očuvanje SrBske države na Severu (u trenucima kada se ona sama povlači, što je po mom ličnom ubeđenju paradoks) ili će deo vas reći da je to prenagljen i ishitren potez i i da moram malo bolje da razmislim pre nego da donesem takve odluke jer je realnost na terenu malo drugačija. Nije me previše briga ni za jedna ni za drugi stav. Iskreno…

alternativeKako god, šta sa datim obećanjima hoću da (po)kažem? Da uvek postoje alternative, i da nema konačnosti, kao i da svako od nas uvek treba da bira između mogućeg, a ne onog šta bi želeo. Idealno je kada se želje poklope sa mogućnostima, ali da veliki ciljevi iziskuju velika dela, a male reči. Jer gde je velikih reči brzo nestane dela, a ciljevi izblede. Mi smo kao narod skloni tome, i uvek se krijemo iza velikih reči ali pokleknemo u realizaciji istih :/ Meni realne mogućnosti pružaju lagodnost da ne moram da se integrišem u kosovski pravosudni sistem, a i mogu da sačekam još koju godinu što se učešća na izborima tiče jer sam relativno mlad. Međutim, sve moje alternative su (trenutno) vezane za Severno Kosovo, i pored obećanog nije smak sveta, jer, čini mi se da znam ponešto (mnogima se to i ne sviđa previše), pa ću se najverovatnije baviti advokaturom, možda i u nevladinom sektoru ima mesta za mene, a i ako sve to ne uspe svakako je tu selo, sa koga je čitava Srbija pobegla ;)… Ali neću (još) da idem, jer tu alternativnu nisam imao, niti je imam, a ako je budem imao ozbiljno ću razmisliti o istoj, iako je nerealno da se na legalan način dokopam pola miliona eura. I tu sam dok ne isprobam sve mogućnosti i dok ne izgubimo sami Sever jer ćemo izabrati krajnosti! Bojkot izbora vs surova realnost, ili dirigovana jedinstvina lista vs stvarne potrebe ljudi na Severu. Ne daj Bože da kojim slučajem pobede ovi Hašimovi (njegovi su zato što im je on bio sponzor krađe pre neku godinu) onda će nam se desiti ona još surovija krajnost koja će se ogledati u tome da će im najbučniji protivnici izbora (osim onih što već imaju alternativu odlaska) vrlo brzo prići, jer Srbi su dosledni samo kad nema para, one im mute ciljeve (bilio čije, pa i američke) i desiti Gračanica sa Marigonama ili Štrpce sa turističkim naseljem.

integracijaINTEGRACIJA. Neminovnost. Zla sudba. Ovo što nam se dešava svakim danom sve više i više liči na Erdutski sporazum. I cilj je vrlo jasan, da se Severni Kosmet mirno reintegriše u Republiku Kosovo, uz tzv. ustupke kao što je npr. Zakon o amnestiji (koji bi bio ustupak kada bi bio isti kao Zakon o amnestiji iz 2002. godine kojim je Skupstina SRJ amnestirala BORCE UCPBM, znači i teža krivična dela kao što su terorizam, ubistva, nanošenje teških telesnih povreda isl.) koji bi trebali da nam donekle zamažu oči. Biće i nekih ustupaka koji su mogli da utiču na svakodnevni život kao što su zdravstveno i penziono osiguranje, razlika u platama, prevremeno penzionisanje i slične stvari koji bi trebali da olakšaju integraciju. Međutim,  to su samo trenutna rešenja i ne predstavljaju nikakvu garanciju za budućnost. Jer ukoliko sve to npr. ne bude važilo za buduće mlade sudije, tužioce, policajce, radnike lokalnih samouprava, profesore i nastavnike, na sve one na kojima svet ostaje posledice briselskog sporazuma će biti iste i kao etničko čišćenje, samo za razliku od njega neće(mo) svi otići odjednom nego će to trajati godinama (oko 10 do 20 godina), jer će prvo obrazovani otići trbuhom za kruhom a onda i svi ostali, i na kraju će neki Hašimov pulen, konstatovati da je završeno ono što je on započeo. Koliko god da sam svesan neminovnosti sprovođenja sporazuma, i njegove realnosti, lično mi smeta to što sam video da na onoj strani koju mi smatramo našom imamo veće neprijatelje od Albanaca (pa možda i stranaca). Nepoznavanje kosovskog problema, šargarepa u vidu članstva u EU i nekih budućih kredita, nerazumevanje potreba lokalne zajednice, sklonost ka neograničenim ustupcima i brzom rešenju su stvari koje me razočaravaju ali činjenice da nas gledaju kao teret na budžetu (i krivo mi je što po tom pitanju nisu javno otvoreni i iskreni) kao i izbor nagoreg mogućeg trenutka za političke pregovore (kada su posrednici više Albanci od Alabanaca samih) me poražavaju kao razumno ljudsko biće. I u tome sam našao razlog da obećam drugu prvu stvar. Iako sam odluku doneo pre tog obećanja, posle dugo razmišljanja. Ne vidim smisao ličnog učećša u tome i institucijalne borbe za interese srpske zajednice i eventualni povratak u Srbiju kada je sve ograničenog karaktera, dok se trenutni ne penzionišu. Budući će već biti institucionalno odvezani od Srbije za razliku od trenutnih. Bez mladih sva dalja borba je osuđena na propast, i toga moraju svi biti svesni!…  Ali naprotiv, nisam protiv integracije ljudi koje znam, jer je ona nažalost neizbežna, i bitno je da na pravim mestima imamo prave ljude, jer u suprotnom na njihovim mestima će biti neki podobni Srbi, ili neki drugi manjinski predstavnici koji neće imati previše razumevanja za nas na Severu.

mitingREALNOST! Pre tačno tri godine sam sklepao (malo kasnije objavio) Deklaraciju o nezavisnosti Republike Severno Kosovo, a o toj ideji pricam još i duže jer je sve od 2008. i SSP vodilo ka ovom rešenju dogovorenom u Briselu. Čak sam se trudio da na ovu opasnost kroz svoje pisanje upozorim… Nisam uspeo! Nezavisnost jeste realna opcija ako ne želimo da budemo deo Republike Kosovo i kad nas Republika Srbija šalje Prištini na izvolte. Ove pomenute opasnosti u vidu briselskih sporazuma lokalni političari su morali da vide, ali nisu. Toliko o njihovom vizionarstvu. Da li su nešto u međuvremnu u već određenim kratikim briselskim vremenskim okvirima učinili da izaberu moguće alternative kao što je Republika, Privremena Skupština Kosova na osnovu Privremenog ustavnog okvira i Rezolucije 1244 ili nešto treće? Nažalost ne! Izigravaju veće ustavobranitelje od sudija Ustavnog suda, i to je bilo nešto najznačajnije što smo kao zajednica uradili dok Srbija polako nestaje sa Severa. Međutim, preCednik Srbije je zatražio od preCednika Ustavnog suda da zastane sa postupkom (pravi primer za početak pregovora sa EU o poglavlju vladavina prava)…. Da! Bio je i onaj miting u Beogradu. Posle sednice Skupštine Srbije na kojoj je 4/5 narodnih poslanika podržalo briselski sporazum. Miting otrežnjenja što se mene tiče! Tu se videlelo koliko je običnom narodu u Srbiji stalo do Kosmeta. Da je tog dana tamo bilo 500.000 ljudi lako bi mogli da maštamo o brzoj oceni ustavnosti svih sporazuma, njihovoj suspenziji i planiramo bojkot lokalnih izbora u cilju da OSTANEMO deo Srbije. Nažalost, ista ta Srbija ne vidi nas, osim u famoznoj rečenici mnogo puta ponovljenoj: ‘da nikada neće priznati Kosovo’ kao svoj deo. I ista Srbija je uradila mnogo toga da faktički prizna nezavisnost, ondosno da je formalizuje i ko to ne vidi slep je kod očiju. I uradiće još dosta toga dok nas u potpunosti ne otkači u svakom obliku, radi budžetskih ušteda. A vreme brzo prolazi, i gazi nas. I oduzima nam mngo neiskorišćenih alternativa. Ili ih oduzima naša nesposobnost?!?!

izbori 1IZBORI 03.11. Lokalni. Kosovski. Vrlo izvesni. I realni. I sve smo im bliže. I tačno je, potpuno su u pravu oni koji kažu, da ćemo na njima prvi i jedini put glasati sa ličnim kartama Srbije (drugog puta nećemo zato što će do narednih izbora ogroman broj, gotovo svi uzeti lične karte Kosova, iako, koliko sam ja upoznat, na njihovim izborima postoji mogućnost da se širom lepezom dokumenata dokaže identitet osim LK, pasoša i vozačke, pa čaki i srpskom LK). Pre svega, mislim da je bilo ‘relanije’ da ovi izbori budu na proleće a ne ovako brzo, ali niko me nije pitao za mišljenje… Šta je tu je… Desiće se sa nama ili bez, a rezultiraće time da će bez obzira na izlaznost izabrani predstavnici biti priznati od svih učesnika pregovora uključujući i Beograd. I to je jebana relanost koja može da nam se sviđa ili ne! Koje su alternative koje građani Severa imaju na prvi pogled na ovim izborima? Jedna je apsolutni bojkot, uz upotrebu i nasilja ako je to neophodno, a druga ‘jedinstvo’ i masovna izlaznost (maksimalna, čak preko 75%). Nažalost, obe ove mogućnosti nisu ostvarive. Što se prve tiče, naćiće se makar neko ko je spreman da izađe, a i postojaće i državna lista uz koju će da stanu vlasti u Srbiji u svakom obliku, a što se druge tiče veliki broj njih odavde poziva na bojkot (što se poklapa sa stavom DSSa koji sviđalo nam se ili ne ima najveću podršku na Severu). Desiće se nešto između, i nadam se samo da neće pobediti ekipa iz SLSa, iako to između plašim se neće biti nimalo dobro za Sever.

bojkotBOJKOT IZBORA. Mogućnost koji će dobar deo građana Severa izabrati, možda i većinski. Što iz straha, što zbog nezadovoljstva, ali u najvećoj meri zato što im je pogled na realnost zamućen (ne)iskrenim porukama političara. Nikom od njih neću zameriti. Uplašenim i gladnim lako je manipulisati. I vrlo lako je odlučiti se za bojkot i pozivati na isti (ne samo izbora nego svega) kad postoji izlazna strategija u centralnoj Srbiji, makar u vidu nekog stana u Beogradu ili ušteđevine od nekoliko stotina hiljada eura. Kad neko, ko je svojih nekoliko desetina hiljada eura uložio kao pravi patriota kupivši stan u Prištini, pa možda i u nekoj srpskoj sredini na KiMu ali ne u centralnoj Srbiji, pozove na bojkot ozbiljno ću razmisliti o tome da bezrezervno podržim tu mogućnosti. Ovako sam skeptičan… Jer gladan sitom ne veruje, i kako su moje alternative vezane za ovaj prostor ovde nekako mi je draže da poznajem ljude koji će mi određivati porez na stan… Takođe, apsolutno ću podržati isti kad mi neko bude izneo jasnu i detaljno obrazloženu alternativu bojkota, bez da se poziva na prethodne bojkote lokalnih kosovskih izbora 2003. i 2009. godine, i pruži odgovore na sva moja pitanja šta i kako dalje?! Nažalost, to još nisam čuo. Bojim se i da neću čuti. Svi daju dobru opservaciju lošeg Sporazuma (i pratećih akata) što je i vrapcima poznato, deo njih solidno analizira posledice istog, ali niko još ne nudi izlaznu strategiju.

jedinstvoJEDINSTVENA LISTA = jedinstvena glupost!!! Upsss… Ko sme danas da kaže da ono što svemudri beogradski gospodari i njihove subaše predlažu nije pametno?!?! … Rizikujem, ali nikada nisam mogao da prihvatim ideje gospodina sa slike kao razumne 😀 … Vrlo dobra ideja za parlamentarne izbore na Kosovu ali oni su tek sledeće godine. Ali jedinstvena lista za lokalne izbore. Pa to je smešno! Ko će biti na državnoj jedinstvenoj listi za lokalne izbore? Po kojim kriterijumima će biti određeni ljudi na njoj? Kako će se odrediti procenat onih koji će na njoj biti? Kojim redosledom će ići kandidati? Da se neko možda ne zanosi idejom da procente iz Skupštine Srbije preslika na nju, u situaciji kada najmanje 50% glasača na Severu podržava DSS? Ili da možda neko preko ovakve ideje pokušava da zadrži uticaj vladajućih struktura Srbije u ovom delu ovde, da ne bi imao eventualnih problema u nametanju nekih budućih odluka? Kako god. Koliko imam razumevanja za jedinstvenu listu za parlamentarne izbore toliko smatram da je jedinstvena lista za lokalne izbore velika budalaština! Ne može SLS da pobedi i da se izađe sa deset različitih lista ukoliko sve relevantne institucije, država, crkva, političke partije itd. pozovu Srbe sa Severa na učešće (pa makar i DSS bojkotovao) i ‘jedinstvo’ u odsudnom trentutku po srpsku zajednicu na KiM. ‘Jedinstvena’ lista bi možda mogla da prođe kada bi ovi koji su najavili bojkot i koji imaju najveću podršku bili na njoj. Onda bi imala nekog smisla jer bi olakšala formiranje ZSO. Kako to nije realno, onda je glupo predlagati ovakve egzibicije, pogotovu što se slična stvar obila o glavu ‘jedinstvenim Srbima’ južno od Ibra na prethodnim kosovskim izborima protiv SLSa.

mileSEVER kao SRPSKA. Nadam se da ćemo ubrzo, u dogledno vreme, uspeti da shvatimo da je politika ostanka u Srbiji poražena (NE NAŠOM VOLjOM) i da je došlo vreme da se preorijentišemo se na malo izmenjenu i pozitivnu borbu a to je POVRATAK u Srbiju, pa se postavlja pitanje šta nama treba da uspemo u toj borbi? Vrlo jednostavno. Naš Mile Dodik. Čovek koji proizvod Zapada, koji je od njih pokupio sve korisno, koji je iz naroda, koji voli Srbiju ali koji je na prvo mesto svojih prioriteta postavio Srpsku, koji zna da kaže NE, i koji za to ima dovoljno veliku podršku svog naroda. Te zbog takvog stava predstavlja problem svima (Briselu, Vašingtonu, Sarajevu, Zagrebu i Beogradu).  Sever je predugo slepo zavisan od političkih elita u Beogradu bez obzira ko je od 2000. godine bio na vlasti, jer su se svi gotovo isto ponašali. Nisu stvorili političko – naučnu elitu koja bi mogla da se suprostavi svim izazovima u budućnosti (niti su išta učinili na tom planu), već su preko svojih stranačkih predstavnika pokušavali da kontrolišu situaciju, na način koji im odgovara, vrlo često bogato ih nagrađujući ih za to. Vreme je da se sa takvom praksom završi. Na kraju krajeva brzo će nas ostaviti bez finansija i time nas učiniti manje zavisnim od njih…  Iskreno mislim da jedan od petoro trenutnih lidera Severa ima sposobnosti da postane naš Dodik (što nam treba više nego i sve pare koje nam stižu iz Srbije), ako pređe svoj Rubikon. Voleo bih da nas on povede i ujedini u predstojećoj, dugoj i teškoj borbi koja nas čeka, golog opstanka i povratka u Srbiju. Biće ogromna šteta ako se to ne desi, ali narod odavde mora da nastavi da traži takvog lidera (ili lidere) što je jedina garancija da možemo nešto da uradimo u budućnosti.

Znam…. Opet predugooo…. Šta da se radi… Živi bili…

Advertisements

3 thoughts on “Severno Kosovo na raskrsnici

  1. Još od 1974. i čak prije toga trebalo je stvarati političke opcije među Srbima na Kosovu koji bi bili samostalniji u odnosu na centralu u Beogradu tako da bi dolazak nekoga poput Dodika na političku scenu AP KiM bio prirodan slijed događaja.

  2. Dodao bih samo da je meni Srbija draga ali iako sam ranije priželjkivao što bliže odnose između Srbije i Republike Srpske danas mislim da sada sa ove distance bih bio protiv nekakvog ujedinjenja sa Srbijom i drago mi je vidjeti da Republika Srpska ne zavisi od Srbije ni približno kao ranije. Doduše oni su se opekli tokom rata kada je im je Slobo u sred rata bio uveo sankcije radi dodovoravanja Zapadu. Zbog toga su i danas na oprezu. Da zavise od Srbije pretpostavljam da bi i njih Beograd prodao za šaku eura. Republika Srpska ima određenu vrstu autonomije i to treba zadržati. Sa Srbijom ima specijalne odnose i ništa više od toga joj i ne treba. Iskreno želim vama na Kosovu da uspijete u namjeri povratka u Srbiju, da se ujedinite u toj zajedničkoj namjeri, da više mislite vlastitom glavom a manje da se oslanjate na vlast u Beogradu što opet ne znači da se trebate priklanjati Prištini jer je okretanje ka Prištini protiv interesa opstanka Srba na Kosovu. Pretpostavljam da će u sveukupnoj nemaštini vlast iz Prištine pokušavati na sve načine pridobiti Srbe, na vama je da im ne omogućite da ostvare tu namjeru. Ne znam šta bih više rekao. Nadam se da neće doći do talasa iseljenja sa Sjevera jedinog slobodnog područja na KiM.

  3. Повратни пинг: Kosovo elections: a dilemma of Kosovo Serbs

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s