Severno Kosovo – između implementacije i kraja borbe

936141_10151409842627676_2044081061_nDan posle posete resornog mi ministra pravde i državne uprave Nikole Selakovića i razgovora sa pravosudnim radnicima odavde pravo je vreme da se naškraba neki redak. Baš dugo, dugo, pokušavam da nateram sebe da makar deo onoga što mi prolazi kroz glavu, ili što sa ljudima različitih profesija odavde i inostranstva danima govorim (pogotovo novinarima) prenesem ovde, ali uvek nešto nepredvidivo iskrsne. Možda je ova današnja kiša koja me je sprečila da trčim doprinela da se latim tastature. Juče sam pažljivo slušao ministra Selakovića i pokušavao da pronadjem u njegovim rečima i one skrivene poruke koje javni nastupi političara uvek sa sobom nose. Jeste mi drago zato što niko od kolega neće ostati bez posla bez obzira za šta se na osnovu svoje dobre volje odluči, i da nije bilo nikakvih pretnji ili ubedjivanja na silu-što su bile glavne saopštene poruke. Bez obzira na tročasovni nastup jednog odličnog retoričara koji je veoma uspešno baratao sa opštim podacima  one skrivene poruke koje su se izdvojile su sledeće: Prva i najvažnija poruka koja me uopšte ne čini srećnim je ta da je ova vlast rešila da ide do kraja u primeni sporazuma. I da je u tome prilično odlučna. Druga, siguran sam da u okviru lošeg sporazuma, pokušavaju da urade najbolje za Srbe u navedenoj situaciji (neću biti grub i reći u okiviru Nezavisnog Kosova što jeste realnost). Treća da će doći do probijanja  bolesno kratkih rokova predviđenih planom o implementaciji sporazuma zbog nemogućnosti albanske strane da usvoji neka zakonska rešenja. Četvrta, ali isto važna kao i ona prva, previše brzo pokušavaju da reše problem koji traje vekovima a da nisu u potpunosti svesni svih mogućih posledica i negativnih implikacija (pošto ozbiljni političari ne šalju takve poruke svesno).

250px-Hrvatsko_PodunavljeBriselski Sporazum i sve što sledi iza njega jeste (po dejstvima koja će proizvesti) u potpunosti preslikan Erdutski sporazum (čak i gori jer se Srbija povlači sa teritorije koja je po Ustavu njena) kojim su Slavonija, Baranja i zapadni Srem mirno reintegrisani u ustavno pravni poredak Republike Hrvatske. I ko god kaže suprotno laže! Ovaj sporazum sa planom implementacije i svim ostalim papirima koji će kasnije sledeti kao i radnjama jasno govore da je Srbija odustala od sebe na Kosovu. I to je činjenica sa kojom mi na Severu ali i ljudi u ostalim enklavama na Kosmetu moramo živeti.

skupstinaTakođe teška istina sa kojom se mora živeti je da je Sporazum, iako ga lično smatram izdajom, podržan od 4/5 poslanika Narodne Skupštine (a tu me posebno tangira što su ga podržali i neki poslanici koji su sa Kosmeta). I to je još jedna činjenica sa kojom se mora živeti. O strasti i ostrašćenosti ogromene većine skupštinara koji su ga podržali i danas mi je gadno da govorim. Njihovo neznanje i nepoznavanje situacije na Kosovu, i napadi upućeni prema onima koji treba da žive Sporazum su me zaprepastili ali i uverili da je broj od 250 poslanika prevelik za ionako siromašnu Srbiju, i da nama treba skupština sa maksimum 70 poslanika te onda tamo ne bi moglo da se nadje kuso i repato samo zato što podržava neku političku opciju nego bi stvarno tamo imali samo umne glave i vlasti i opozicije.

mitingKada je sporazum iako loš usvojen tom većinom postojala je još jedna šansa da do njegove primene ne dođe. A to je da se na onom mitingu u Beogradu koji su organizovale četiri opštine sa Severa KiM okupi najmanje pola miliona ljudi i time pošalje jasnu poruku da se ne slaže sa politikom koju vodi telo koje reprezentuje narodnu izbornu volju. To se nažalost nije desilo. Čak smo kao Srbi sa Kosova zbog istupa nekih na bini tog dana izgubili veliki deo i ono malo podrške što smo među običnim svetom makar deklaratorno imali. Međutim očigledno je da je narod u Srbiji previše gladan, i umoran od svega a najviše od Kosova zahvaljujući Insajderu i ostalim spinovima, i da ne haje previše za sudbinu svojih sunarodnika južno od Brnjaka i Jarinja. Čak je i sudbina mogućeg referenduma bila predvidiva, većina građana u Srbiji bi sporazum podržala. I to je još jedna teška činjenica sa kojom se mora živeti. Ne zameram ja nikom, čak pokušavam da razumem ’izdaju’ ali mene lično sve to boli jer sam verovao da je solidarnost osobina koju su Srbi vekovima baštinili.

Ustavni-sud1Nisam zaboravio Ustavni sud, ali o nezavisnosti te institucije neću da se izjašnjavam. Mogu da pretpostavim samo pod kakvim su pritiskom bili (ili taj pritisak i danas traje) samo na osnovu izjave Predsednika Republike koji je rekao ’da je zamolio predsednika Ustavnog suda da zastanu sa postupkom ocene ustavnosti Briselskih sporazuma’… Ne znam ko još normalan očekuje da zemlja u kojoj je tako nešto moguće može posle dobijenog datuma početka pregovora sa EU uspeti da ispregovara prvo poglavlje koje je u istim čeka a tiče se vladavine prava???

referendumSa ovih nekoliko bolnih činjenica snovi stanovnika Severa da će ostati deo Srbije su srušeni. I toga moramo postati svesni u što kraćem vremenskom roku. Mi više ne možemo OSTATI deo Srbije jer i Srbija sama to ne želi, pošto je prihvatila rokove u planu za implementaciju koji su jasno postavljeni i zato što će sama svojim institucijama na ovim prostorima reći doviđenja do 31.12. ove godine. I u tim okolnostima zajedno sa svime napred navedenim mi odavde  ne možemo biti veći ustavobranitelji od Srbije same. Time uopšte nije pametno trošiti poslednje resurse svakog od nas pojedinačno koji smo i dalje ovde i onih koji planiraju ovde da ostanu na formiranje Skupštine pa i Vlade AP KiM na osnovu Ustava i propisa Republike Srbije, iako ne postoji zakon predviđen istim ustavom koji bi regulisao pomenuto pitanje. To je više nego Don Kihotovska borba. Osuđena je na neuspeh a potrošila bi previše energije, emocija, znanja, truda, i svega što ide uz to.

Miting_Kosovo_je_Srbija_03Pozdravljam svakog čoveka odavde zato što jasno zna šta neće, a to su Institucije Republike Kosovo na Severu. I drago mi je da tu postoji ogromno jedinstvo. Međutim, danas nemamo pravo da ne znamo šta hoćemo u okvirima onoga šta realno možemo. I nemamo pravo da budemo pasivni kada život prolazi pored nas i kada nas neka rešenja koja ne želimo i koja nam se ne sviđaju gaze i poražavaju. Moramo se jasno odlučiti šta je dalje činiti. Svako za sebe pojedinačno. A onda moramo pod hitno pronaći minimum zajedničkog interesa i krenuti aktivno da delujemo i koračamo ka cilju. Smem da garantujem da svako od preostalih ljudi ovde želi svim srcem da BUDE DEO SRBIJE. Ako ne danas zato što nije moguće zbog napred navedenih okolnosti, onda makar jednog dana koji nije daleko. I mislim da oko te ideje možemo vrlo lako da se okupimo ako je sagledamo realno pogotovo što se ona ne razlikuje od dosadašnje. Nećemo se više boriti da sačuvamo Srbiju na Kosmetu već ćemo se boriti da Srbiju vratimo na Kosmet. I neverovatno je, što uvek zaboravljamo da ta ’pozitivna’ borba, borba ZA nešto (ne protiv nečega) ima široki spektar mogućnosti i kako je nezaustavljiva kao reka koja uvek nađe put. Verujem da imamo kapaciteta za uspeh u toj borbi iako su mnoge opasnosti na tom putu, iako je taj put nesiguran, iako deluje da je cilj predalek (nekima odavde i nedostižan).

rezolucija 1244-barikadaAko ste se dragi prijatelji, građani i građanke, braćo i sestre, dame i gospodo umorili borbe onda to i recite, ali kažite i šta iz toga hoćete, ne šta nećete jer je to i vrabcima poznato. Uradite nešto, pa bilo šta to bilo. Pokažite neslaganje sa ovim što sledi na aktivan način. Pregršt je mogućnosti. Ako smo umorni i ako nam ovde života nema, onda nemojmo da idemo jedan po jedan odavde, nego uradimo to kolektivno. Neslaganje sa sporazumom mogu da budu i izbegličke kolone iz dva pravca (KM i ZP) na Vidovdan ove godine.  Ako bi to bio stav većine i ja bi podržao sličnu aktivnost, ali mislim da imamo i neke druge realne mogućnosti. Npr. ako se već razmišlja o formiranju neke Skupštine jedna vrlo realna i teško osporiva bi mogla da bude Privremena Skupština Kosova koju još niko formalno nije ukinuo jer je Rezolucija 1244 kao i Ustavni okvir i dalje formalno na snazi jer je za UN Kosovo i dalje protektorat. Takođe i oružana pobuna može da bude vid aktivnog neslaganja sa nametnutim sporazumom, sa neizvesnim posledicama, ali bojkot izbora koji neki propagiraju nažalost ne može. Takođe Republika Severno Kosovo može da bude jedna od alternativa sporazumu sa istim tekstom Deklaracije kao Kosovo (i drago mi je da je ideja začeta ali žalim što su je stranci iz međunarodnih misija ozbiljnije shvatili nego stanovnici Severa). Ima još niz kreativnih rešenja koja bi mogla da doprinesu ostvarivanju cilja da opet budemo deo Srbije, ali o njima ne želim ovde javno, jer bi onda bile poznate našim neprijateljima i komšijama Albancima kao i njihovim međunarodnim sponzorima i zaštitnicima….

Predugo već. Znam! Opet sam se raspisao a sve mi se čini da nisam ništa rekao…  Ali kako god… Završavam…

“Onde gde nema nikakve borbe, ne može biti niti pobede!!!“

Mislite o tome!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s