Северно Косово – ћорсокак у бриселским преговорима

“Све што знам о човек упућује ме на закључак: у здравом човеку ништа се тако лако и брзо не обнавља као нада! И када је најочајнији, човек вапи за надом.“

Beograd_nocuПре 20-так дана сам био до престонице, после дoста времена. У међувремену сам одмарао од Београда, ипак сам претходних месеци скоро једако био тамо колико у мојој Косовској Митровици. Морам да признам да ме је прошлогодишња могућност да се тамо преселим, прилично онеспокојавала, ипак ми мали град увек значи више времена за све, пријатеље, породицу, али и доконисање… Али добро је, ништа од тога… Можда ми је зато овога пута Београд пријао. Био сам туриста (провиницијалац) у њему, а тада је најлепши. Допутовао сам прилично уморан, напет, забринут, разочаран свиме што се дешава око Севера и на Северу, прошавши по први пут ИБМ Јариње што ме је додатно потресло, боље је рећи бежећи од свакодневног страшног притиска на психу сваког од преосталих Мохиканаца. На само два дана сам клиснуо, и то је било довољно да се батерије напуне, или боље, обнове… Крштење, кумови и пријатељи који су давно отишли одавде и фино се снашли су пријали. Касније и дружење са провинцијалцима у престоници уз омиљени Guinness (стварно је најбоље пиво) је додатно позитивно деловало… И оно најважније! Све то је зачињено са неких пола сата проведених са једном духовитом, занимљивом, мудром, изузетно лепом и врло харизматичном девојком… Вратио сам се у Косовску Митровицу као нови, други човек. Са неком новом надом и вером у успех.  Невероватно, колико ми је мало пријатних тренутака значило пуно у окрепљењу за оно што следи наредних месеци на Северу Космета. Доста о овим личним стварима, и прошлог пута су ми неки замерили због ових дугих и емотивних увода 😉 🙂

mitrovicaСТАЊЕ НА СЕВЕРУ. До прошле среде све овде ми је личило на осуђеника на смрт који зна шта га чека али још не зна за кад је егзекуција заказана, или на болесника који је на апаратима за вештачко одржавање живота, где се тренутак искључивања истих приближио и постао прилично известан. На послу је било неко слично стање. Не желим да грешим душу, нико до данашњег дана из ресорног министарства није поменуо укидање, нити је ишта промењено у свакодневном функционисању органа (а и ми радимо у складу са оном Титовом прилагођеном нашим увјетима: Радимо нормално као да ћемо 100 година трајати, али будимо спремни као да ће сутра да нас укину!). Права немоћ је она коју човек осети кад се нешто судбоносно дешава у вези са његовим и(или) животима његових ближњих и то зависи од других а он на то не може нимало и никако да утиче. Разговори Дачић-Thaqi (Dhachi i Тачић, или како год вам одговара) тог дана су трајали изненађујуће кратко и испоставило се да су били неуспешни. Појавиле су се неке незваничне информације (иако је Брисел прилично далеко) које су наговештавале да се наша судбина (али и датум за почетак преговора) ипак решава у Берлину, и да постоје неки услови од оних 7 септембарских које чак и ова (рекли би неки издајничка) власт не може (тако лако) да прихвати. И четвртак је прошао у некој неизвесности, и ишчекивању вести из два Б (Брисела и Берлина), али атмосфера је била мало позитивнија, лакша, ипак је личило да ова рудна преговора неће бити успешна као све претходне. На крају дана је испало тако, и морам да признам да сам уживао гледајући Дачића, који је најзад причао мање више реалне ствари. Не може да се за неколико сати реши вишевековни проблем између ова два народа на овој проклетој земљи. Петак ујутру, макар на послу, а и потом у граду, ме је уверио да се нада код људи са којим сам разговарао или их посматрао обновила, баш на начин из цитата на почетку текста. Наилази веома прилично тежак период, и следе нови притисци на власт у Србији, али ми се чини да су најзад дошли до дна, односно до неких “црвених линија“ ако су исте икада и постојале када је у питању однос званичног Београда према положају српске заједнице на Косову.

bundestag_(german_parliament)НЕМАЧКА И БЕРЛИН! Већ постајем досадан сам себи јер у готово свим текстовима морам да споменем Немачку или неког из Немачке. Изгледа да су стварно оно што су на силу два пута покушали да постану у прошлом веку, у овом постали захваљујући економији. Најјача чланица ЕУ, што уједно обрни окрени значи и веома утицајна светска сила (ако се неки противе овој констатацији за нас су и бич и батина :Р). Категоричност, и инсистирање на политичким условима везаним за датум почетка преговора (никада нећу престати да се чудим зашто смо толико као земља бедни и смешни да су нама уместо главних услова, оних из Копенхагена, у току целог процеса Еуроинтеграција наметнути неки бесмислени услови које му прихватимо као магаре које јури за шаргарепом на дугом штапу), поготову на оном најтежем (око којег изгледа нема ценкања) а то је потписивање декларације/документа о добросуседским односима са Косовом (никако признање) може већ данас да значи да од датума у јуну месецу ове године нема ништа. На ово сам спреман да се кладим, па ако има заинтересованих за ову орочену опкладу до јуна, нек се јави коментаром. Сигуран сам да су нам највећи непријатељи (да не буде забуне мислим искључиво на Србе са севера Космета) постали несвесно најбољи пријатељи, те да Север у данашњем облику (онаквом каквом ми и желимо да га видимо) тренутно чувају баш ти принципијелни Немци, и да они нису свесни тога (и ако се деси да неко преведе овај текст и преда њиховим дипломатама, ипак они неће разумети где греше), али ипак о тој грешци нећу писати. Само морам да им кажем ХВАЛА! Србију на северу Космета од прошле недеље чувају они, не Србија!

SAD-UN-AHTISARIПАТОФНА И АХТИСАРИЈЕВ ПЛАН. Свеобухватни предлог за решење статуса Косова од 26.03.2007. године познатији у нашој и широј јавности као Ахтисаријев план (никада усвојен на СБ УН), и одбачен од званичне Србије као неприхватљив, у Анексу III  члановима  9., 10. и 11. говори о међуопштинској сарадњи и њиховој сарадњи са институцијама Републике Србије, односно о праву општина (у овом анексу се говори о већински српским општинама на Косову) да формирају удружења и партнерства са другим општинама на Косову ради вршења својих функција од заједничког интереса и право да општине или њихова удружења (асоцијације из задње понуде Приштине) сарађују са општинама и институцијама у Србији, укључујући и право да примају финансијске донације и техничку подршку (у оквиру параметара утврђених ближе у овом предлогу). Право на ову сарадњу предвиђено је принципима Европске повеље о локалној самоуправи (чл. 9. ст. 9.1 предлога)  и оно значи да општине своје одговорности у сфери њихових или проширених сопствених надлежности могу вршити преко општинских партнерства (Асоцијације/Заједнице) осим избора органа, именовања званичника,  или усвајања буџета и аката који би се односили генерално на све грађане, као и да могу образовати органе за доношење одлука које ће се састојати од представника општина сарадница (у Заједници). На бази истих принципа, општине имају право да образују и учествују у удружења општина на Косову ради заштите заједничких интереса (чл. 9.2), и да таква удружења могу да сарађују са међународним партнерима, укључујући општине и институције (владине агенције) Републике Србије, и право на финансијске донације од Републике Србије. Када је реч о надлежностима ових општина треба рећи да у изворне, сопствене надлежности (чл. 3) спадају: локални економски развој, урбано и руларно планирање, коришћење и развој земљишта, имплементација грађевинских прописа, заштита животне средине, јавне службе и предузећа, локални путеви и транспорт и грејање, цивилна заштита, предшколско, основно и средње образовање, примарна здравствена заштита, јавни смештај, јавни превоз и такси службе, називи путева, улица и јавних места, туризам, културне и рекреативне активности. Док су поверене надлежности српских општина (чл. 5 истог анекса): катастарске књиге, матичне књиге, регистрацију гласача, регистрацију фирми и издавање лиценци, расподела накнада социјалне помоћи и заштита шума. Поред тога предвиђене су неке додатне надлежности у секундарној здравственој заштити (КМ, ГР, Штрпце), високом образовању (КМ) и избору командира полиције у овим општинама (чл. 4).

 nikolicУ платформи Србије, тј. председника Николића стоји да Србија инсистира на успостављању Аутономне заједнице српских општина на Космету, коју би чинила територијална аутономија четири општине севера и друге општине са српским и мањинским становништвом, са својим Статутом, и гарантоване Уставом Косова и декларацијом међународне заједнице. Када је реч о изворним надежностима ове заједнице то су: просвета (основно, средње и високо школство), здравство (сви нивои здравствене заштите), спорт, култура, јавно инфоримсање, заштита животне средине, просторно планирање, одрживи развој, коришћење јавног земљишта, пољопривреда, шумарство, водопривреда, лов, риболов, рударство, енергетика, телекумуникације, трговина и економска политика, правосуђе (по косовским законима али у два степена), унутрашњи послови (део КП, под ауторитетом ИВ Заједнице, али по овлашћењима и законима Косова), као и искључива надлежност Извршног већа Заједнице у питањима трговине, укључујући ту фискалну политику и финансије, и вођење регистра привредних друштва, друштвено политичких огранизација или верских заједница (читај АПР). Такође предвиђа могућност непосредне сарадње са органима Републике Србије, као и право на финансирање из буџета РС. Уз то предвиђа да Заједница самостално одлучује о изгледу својих симбола (грба, заставе, химне). Ако оба ова предлога нису иста онда се ја слабо разумем у косовски проблем. Поготово имајући у виду и Aнекс IV Ахтисаријевог плана, чл. 1. ст. 1.3. који предвиђа могућност установљавању судова на територији општина успостављених сходно Анексу III, и Aнекс VIII члан 2. став 2.6. који говори о начину избора командира у већински српским општинама као додатним правом српских општина. Само на основу напред наведеног, и упоређујући целе текстове Ахтисаријевог плана и Платформе, сматрам да је нова власт у Србији овим предлогом покушала да Ахтисаријев план уведе на мала врата, иако се може донекле сматрати Ахтисаријем плус.  Али је свакао напуштање досадашње политике Републике Србије према косовском проблему, и ипак значајан корак ка добросуседским односима без признања, али и ка прихватању косовске реалности, и много мање од плана од 4 тачке Бориса Тадића, бившег председника.

North_KosovoДИСТРИКТ СЕВЕРНО КОСОВО. И даље мислим да је ово најидеалније решење проблема Севра Космета прихватљиво за све четири стране укључене у процес. Београд, Приштину, Међународну заједницу (ЕУ у првом реду) и народ на Северу. Добровољно делегирање нечега што сматрају сопстевним надлежностима (од стране и Београда и Приштине) на Дистрик (Север) би значио да ниједна страна не мора да напушта своје позиције и одустане од интегритета и суверинитета, а то би довело до легализације стања на Северу и оне институције које данас овде функционишу наставиле би да се “самостално“ развијају прихваћене од свих. Дистрикт Северно Косово би личио на Брчко дистрикт. Имао би своју Владу, заједничку Скупштину која би усвајала законе који би се примењивали на територији дистрикта, своје правосуђе, полицију и царину, телекомуникације, телевизију, порески систем итд. што су шира овлашћења у односу на Ахтисаријев пакет или Платформу. С правне стране успостављање оваквог дистрикта било би у складу са преамбулом Устава Србије, што не би било ни проблем Косову, а створени кондоминијум (заједничко власништво и Косова и Србије), у специфичном облику јер би се и Косово и Србија обавезали да неће имати никаква овлашћења унутар граница Дистрикта, био би гаранција дугорочног мира на Балкану. Многима се овакво решење не би свидело! Има доста оних који још мисле да је Косово саставни део Србије као у неком времену некад. Има и оних који мисле да је Косово држава у пуном облику, али они заборављају да заједница на Северу никада неће прихватити мање од онога што тренутно има. Сви бриселски договори воде ка томе, али воде и ка новим тензијама, проблемима и сукобима. Зато сам сигуран да је ово решење, детаљније описано овде http://www.transconflict.com/2011/10/moze-li-na-severu-kosova-zaziveti-brcko-distrikt-510/ једино могуће дугорочно решење, које може да омогући и бржу интеграцију Западног Балкана у Унију. Инсистирање на брзим преговорима и неким наметнутим решењима (па и укидањем или трансформацијом институција на Северу у Косовске прихватањем тога од стране Србије) гарантује нове нереде. Јер постоје ствари које су сигурне и лако предвидљиве. Становништво Севера их неће прихватити, па је могуће да ће кренути својим путем. И ето интервенције од стране “Хашима на својој територији“ и ето лако нових избеглица (што није превише реално). Али исти народ се може определити за неке лукавије потезе, и независност Северног Косова у веома кратком периоду може постати више него реалност, што ја једва чекам искрено, али што опет подиже тензије у региону….

zvecanНадам се да се нада код Севераца стварно вратила. Да ће схватити да је време Карађорђа прошло и да више такав начин борбе не даје резултате, те да је дошло време за политику Милоша (Обреновића).  Нарочито очекујем да су схватили да није крај док они не кажу да је крај, а да борба и даље траје… Срби и Албанци не могу да живе заједно! Никада! Али могу да живе једни поред других. Остаје нам да то предочимо Западу, не обичном народу који у већини превише не зна о косовском проблему или оном малом броју странаца који врло добро схватају реалност, већ њиховим политичарима који су неспремни да признају своје грешке настале бомбардовањем и форсирањем независности и тзв. мултиетничности Косова… Да смо поред све неправде које трпимо и подносимо само обични  цивилизовани људи, Европљани, који желе да живе нормално као и сви остали људи на нашем континенту и да самостано уређују своје животе… То је наша обавеза, а одрживо решење Косовског проблема изискује  мало добре воље на свим странама, и пажљиво ослушкивање потреба свих заједница на Косову, укључујући и српску (па и Северњачку 🙂 )…

Опет дуго…. До следећег писања…

Advertisements

2 thoughts on “Северно Косово – ћорсокак у бриселским преговорима

  1. Имам само једну замерку. Употребљавај убудуће израз, уместо Косово – Космет јер је свакако правилнији :)))

  2. Sjever Kosova i Metohije mora se očuvati jer je to zasad (kažem zasad jer nekada u nekoj daljoj budućnosti Albanci će izgubiti dosadašnju podršku i napraviti grešku a okolni narodi dakle ne samo Srbi neće biti za pregovore nego za konačan obračun) jedino slobodno područje na Kosovu i Metohiji. Srbi u enklavama tj. rezervatima nisu te sreće te je stoga bitno da postoji jedno kompaktno područje sa apsolutnom srpskom većinom na koje se mogu osloniti.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s