У сусрет сутрашњим изборима – из перспективе једног Северца

Кршим предизборну “шутњу“ и то радим са задовољством… А можда и не јер пишем из иноземства (не зато што ја желим да будем иностранство, него зато што ме моја матица све више гура од себе)?!?! И знам да овај текст неће бити занимљив и читан као претходни, али шта да се ради, живот је то… Од кад шкрабам текстове никада до данас нисам откривао своју политичку припадност, опредељење или симпатије.  Успешно сам то скривао и трудио се да оставим по страни коментаре и незадовољство према онима за које немам симпатија јер сам  на становишту да је Северно Косово важније од сваке политике, политичког опредељења или било које србијанске странке (шта ћу, локал патриота сам!). Нарочито зато што нас је овде толико мало да би се додатно делили на жуте, плаве, црвене, издајнике, патриоте, леве или десне у ситуацији кад је вода преко крова, и зато што сматрам да једном морамо да знамо шта хоћемо а не само шта нећемо, нити можемо да допустимо тај луксуз да нас србијанска политичка препуцавања ометају у покушају решавања наше будућности, односно статуса Севера Косова. Морам да напоменем да овим текстом не желим да утичем на било чију одлуку, нити да некоме сугеришем шта да ради, или како да (не)гласа на изборима, већ само хоћу да поделим своје дубоко разочарење и разлоге које су ме у последњем тренутку мотивисали да предам један празан листић а да на другом нашкрабам име свог пријатеља.

Да будем јасан. Сваком је свој проблем највећи и највише га тишти. Мени (нама) овде то је што смо сваког дана све мање и мање део Србије, неком негде у централној Србији је то посао, или гола борба за живот, трећем у Војводини проблем је то ди су његови новци. Неког Лалу мучи проблем Косова исто онолико колико и мене секира шта се дешава са његовим новцима који се ‘одливају’ у Београд. Јесте сурово али је тако. И све је то легитимно, и разумно, и то буду неки од разлога који нам помажу да се опредељујемо овако или онако, односно да заузимамо одређене ставове, па и на самом гласању.

Живот на поратном Косову је допринео да боље сагаледам понашање међународне заједнице у односу са Балканцима, нарочито нама (Србима). Сулудо је бити Милошевић или понашати се као увређени Коштуница, као што пракса са терена показује често пута да када се “мало јаче покажу зуби“ у вези рационалних интереса (нарочито је занимљива политика свршеног чина у образовању, здравству или Телекому на Северу) и те како буде слуха за наше захтеве, па сходно томе не би требало ни застрањивати ни у супротном. Попуштању до бесвести, или одустајању од свега зарад шаргарепе (Евро-интеграција по сваку цену). И на страну све што сам до данашњег дана написао. Затечен сам и већ неколико дана не могу да се опасуљим и опоравим од “договора“ са мисијом ОЕБС-а на Косову о одржавању избора на територији АП Косово и Метохија. Збуњен сам и даље, зато што ме нико из РИК-а није званично обавестио о томе шта као члан Радног тела за спровођење избора у општини Косовска Митровица, радим, да не помињем то да неколико пута нико из РИК-а није знао да ми каже шта даље него сам морао да се из медија информишем. Нити је ико из странке, иако сам се прилично интересовао, могао нешто конкретније да ми објасни… Можда ми је и најтеже пало то што нисам могао баш ништа да кажем представницима странака који су савесно покушавали да изврше своје обавезе везане за проширени састав бирачких одбора (то је било актуелно до 30.априла) по роковнику за спровођење избора. Никада се нисам осећао немоћније. Углавном увек имам одговор када је реч о политици и знам да ‘ако морам да прогутам жабу нећу да је гледам много – прогутаћу је одмах’, међутим нашао сам се у необраном грожђу…

Дакле, за начин спровођења избора на КиМ сам сазнао из медија, а захваљујући томе има и  превише непознаница у вези са изборима. Као вечити критичар и опозиција самом себи (рече партијски друг Суботић) морам да напоменем да је једино позитивно у договору са ОЕБС-ом то што ће се избори колико толико безбедно одржати и јужно од Ибра. Шта ми је лично засметало? Север је жртвован за Југ, што ми је прихватљиво и разумљиво. Донекле! Међутим, Србија је по први пут изгубила искључиви ауторитет у организацији избора на Косову и Метохији. По први пут се изброри организују на начин различитији од оног било где у Србији, по први пут се кутије отварају и листићи броје ван територије Космета, по први пут бирачки одбори нису састављени као они у Србији, по први пут  их организује ОЕБС (неће бити последњи), по први пут чланови бирачких одбора закључују уговор са ОЕБС-ом и још много тога што се догађа по први пут… Рећиће неки да нисам у праву, да гласање на Космету не личи на гласање негде у иностранству, да је Србија очувала континуитет одржавања избора на КиМ. Па и не личи јер са Косовом Србија нема дипломатско – конзуларне односе па  је зато и начин гласања специфичан. А и континуитет је прекинут. Србија је могла сама да организије изборе, готово сигурно северно од Ибра, па макар сви ми овде изгинули бранећи бирачки материјал. На југу КиМ то би било компликованије, али уопште не сумњам у храброст и спремност појединаца да по цену хапшења симболично одрже изборе. И једна кутија и 5 гласача би престављале континуитет, а било би их и више, сигуран сам.  Овакав начин одржавања избора учвршћује интегритет и суверенитет Косова, зато је и подржан од главних протагониста независности којима је било прилично стало да избора буде на читавој територији Косова без искључивог учешћа Србије.  Можда се ја слабо разумем у политику и не видим превише далеко, јер сам у косовском лонцу дуго, али знам да кога змија уједе касније се и гуштера плаши. Волео би да ме неко аргументовано демантује.

Засметало ми је што нико из врха странке у кампањи није дошао овде. Било чији долазак би значио пуно. И глобално и локално. Глобално би потврдио да демократе гледају на Косово као део Србије, а локално би значио да нисмо остављени, пуштени низ воду у сваком смислу… И можда би такав долазак био ризичан, али уједно је ризично бити ‘жути’ на северу Косова, па се човек навикне да живи са тим. Ово није била одлучујућа чињеница, нити кап која је прелила чашу… Много и пре расписивања избора сам одлучио да нећу да гласам за ЛДП, ДСС, СРС, СНС, УРС, Двери….нити за светло плавог Калифа уместо Калифа, ролекс Чеду…  па све до Муфтије. Није уопште било тешко да се одлучим. Чак сматрам да је сувишно наводити разлоге за такву одлуку. Успео сам да зарад општег интереса прогутам и све жабе од прошле године а било их је много у виду разних споразума са Приштином, и решио да опет подржим Бориса и ДС.

До ових избора сам веровао да мој глас значи. Убеђивао сам људе у исто. Да од њих зависи (не од Чеде). Веровао сам да значи промену. Више у то неверујем! Лоше кућно васпитање је допринело да сам се давнио определио да увек будем на супротној страни од локалних ‘ДЕЖУРНИХ’ патриЈота, и политичких опција које они представљају,  да спадам у мањину Севераца која без икакве бојазни и нестрпљиво очекује да одгледа “Патриотску пљачку“. Гласао сам 2004. за Бориса Тадића јер уливао сигурност, нудио нову политику, модерну Србију, а и водио је рачуна о нама овде, након тога је и дошао у Косовску Митровицу. А и алтернатива му је била лоша. Томислав Николић (Ако ме сећање још служи најчувенији салатар у Србији је тада био трећи у првом кругу). И 2008. године је било исто. Алтернатива са лопатом никада није била ближа победи. Иако се овог пута гласало референдумски (углавном против Николића) опет сам веровао да ће успешно успети да се носи са независним Косовом које је убрзо уследило по изборима, као што сам и у мају 2008. веровао у косовску политику Демократске странке, као једину могућу која није била крајност нити искључивост (Чедина или Војина). И није то политика и ЕУ и Косово, него ЕУ и прихватљиво решење за Косово (нпр. подела, кантонизација, федерализација, дистрикт Север)… На моју жалост, она се свела на флоскулу “никада нећемо признати независност Косова“ што је толико исфурана фраза и не значи ама баш ништа. Мука ми је када је чујем, чак ми је досаднија и од “Видовдана“ који у транс баца Косовце и доста национално настројених Србијанаца. И врабац на грани зна да  нико никада и неће тражити од било ког србијанског политичара да изговори ту реченицу јер би тиме починили кривично дело (у најмању руку). Такође сам веровао (или желео да верујем) до 25. јула прошле године да је Косовска Митровица део Србије. На томе су Митровчани радили 12. година. Чак смо можда и били фактички, ако не формално. Међутим… Од тог дана смо све даље од Србије.

Мотиви за беле листиће су различити и има их много. Нису код свих исти, што је и нормало. У мојим очима само један преовладава. Разочарење у Бориса Тадића и Демократску странку. Превелика очекивања доводе до јаких разочарења. А можда … Нормалан и достојан живот обичног човека и није било превелико очекивање?! Да не буде забуне! И даље верујем да је Демократска странка као стожер нове Владе, и Борис Тадић као председник најбоља опција за Србију северно од Јариња и Брњака.  Ја сам све мање та Србија.  Узгред.. Ми одавде нисмо превише битни… Мало нас је, а и не желимо да будемо превелики терет мајчици Србији… И верујем да ћемо успети да се изборимо за свој статус сами боље него што би то било која власт из Београда то урадила. Вероватно боље знамо шта нам треба.

Све горе изнето ми је помогло да коначно одлучим, два дана пред изборе. На листићу за председничке изборе ћу дописати име мог доброг Милоша Марковића – Кудра (суверена Кнежевине Мало Рударе). Празан листић за парламентарне изборе је ће бити оцена Демократској странци и односа према нама, наручито жуто обојених на Северу Косова у задњих годину дана, а мање више и последње четири године када су пропустили прилику да на терену промене стање, ојачају српску заједницу, поставе јасније циљеве, спрече патриотске крађе, спреме нас да се боримо под свим условима, направи политичко – научну “елиту“ исл. На укупан резултат избора 6. маја ова два листића неће утицати уопште. Алиии… У другом кругу председничких избора сваки глас ће бити битан и важан… А за тада сам само у  једно сигуран. Светло-плави радикал неће добити мој глас, због много разлога које је сувишно набрајати. А ако Борис Тадић жели подршку, мораће да се потруди. Нећу бити у позицији као @PeckoPivo да се сретнем са њим, али би могао да свој план у четири тачке о Косову представи у неком граду или варошици на Северу Косова, тј. на северу АП Косово и Метохија.

Сутра увече ћу уживати уз пиво пратићи резултате избора, нећу навијати за беле листиће иако нас неко изненађење у изборној ноћи свакако очекује. Наћићу се и под осудом за овакав став, испашће да помажем Николићу и напредњацима, и слично… Искрено, баш ме је брига!!!

Advertisements

2 thoughts on “У сусрет сутрашњим изборима – из перспективе једног Северца

  1. Mnogo toga ste napisali, nije mi lako da sve razumem, jer ne pratim redovno šta se sve dešava. Ali deo koji je po meni i najstrašniji i najvažniji je:
    „Ми одавде нисмо превише битни… Мало нас је, а и не желимо да будемо превелики терет мајчици Србији… И верујем да ћемо успети да се изборимо за свој статус сами боље него што би то било која власт из Београда то урадила. Вероватно боље знамо шта нам треба.“
    Prva rečenica – užas! pa to može samo političar da kaže! Zar je nebitno nekoliko hiljada ljudi, zar je bilo ko od vas nebitan????
    Druga rečenica – ironija, sarkazam – koja majka tako postupa sa detetom (pa i sa, daleko bilo, debilnim ili paralitičnim se majka bavi dok ima snage u njoj)
    Treća rečenica – suštinski razlog zašto ne treba da glasate za njih
    Četvrta rečenica – živa istina – a sigurno vam treba samo ono što svi hoćemo – miran i pošten život. A to može da obezbedi poštena vlast. Zar zaista mislite da je neko od njih takav?

    Želim svima mir, dobro zdravlje i sreću

  2. @jaksicmarko Мало пре уз коју криглу пива имао сам прилике да слушам једног професора историје који је полу пијан покушао да ме убеди да је Д.С. и Борис Тадић најбоља опција за све нас…….. Осећао сам се као у времеплову када су 90 их. година активисти СПС-а то радили исто,аргументација им је јадна и бедна.А крилатица „Европа нема алтернативу“ ће бити бесмртна као и „Братство и јединство“ само се плашим начина на који ће безалтернативна еропска политика престати да буде ултимативна вредност……..
    П.С. Немам за кога да гласам гаде ми се ….

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s