Северно Косово – Завршни чин!!!

Петак! Мој омиљени дан у недељи. Кад нешто и размислим, до сада сам углавном  и пискарао петком… Није ме било давно. Љубав је увек важнија од политике, чак и Косова. Oко жена се и ратови водили а не запостављали блогови или брига око статуса Космета. Узгред, мало сам се разочарао у себе самог јер последња два текста нису била популарна као они претходни и зато што ми се неки другари подсмевају због блоговања…  Овај данашњи неће бити бити уопште оптимистичан, не зато што више не верујем  да човек као појединац или део заједнице може да успе у борби за слободу,  једнакост, идеале или живот достојан човека чак и када то делује немогуће, него само зато што данас нисам срео саговорника у Косовској Митровици и Звечану, а разговарао сам са 20 –так њих, и чуо толико са суседних столова у кафићима, који је мислио позитивно о ближој и даљој будућности. Песимизам је (макар данас) надвладао, не оптимизам, него реалност.  Морао сам на глас да се упитам има ли простора за таква размишљања и погледе на будућност  и то поделим са мало више људи?!?

Нажалост! Основа за такве ставове, има.  И то превише!!!

Договор о регионалном представљању Косова  је најмање лош од свих досадашњих договора, иако фуснота* није толико огроман успех као што се представља.  Јесте сачувана резолуција СБ УН 1244, али је прихваћено да се се поред  ње појављује и нешто неповољнија одлука Међународног суда Правде о једностраној декларацији Приштине. И то јесте попуштање и корак ка коначној потпуној неовисности Косова, односнo признању од стране Србије. Као што и Dell (одлазећи Амерички амбасадор у Приштини) јуче рече,  много je важнија суштина од форме. Косову је битно да учествује као ентитет на скуповима и то ће их више чинити државом него табла која ће стојати испред њих (до сада је њихово учешће било блокирано – за оне који не знају). Зарад статуса кандидата, и надам се датума почетка преговора овај уступак је требало учинити. Симпатично у овој рунди преговора је било понашање Приштине, Thaqi-ja и екипе, јер су се по први пут они нашли под неким притиском да прихвате нешто. Али не зато што је Купер поштовао став Србије и Кирка Дагласа српске дипломатије (господина главног преговарача) него због ставова саме ЕУ, Европске комисије, и чланица које не признају независност као такву. И овај договор је разочарао људе овде.  Није то прво разочарење, већ су на то навикли да их преговори све више одвајају од онога што воле више од себе самих (иако лично мислим да је то мазохизам) мајчице и маћехе Србије.

Људе је више заболело понашање “мајке“ Србије која је јуче искористила своје елитне полицијске снаге, чувену Жандармерију да затвори алтернативне путеве и уклони барикаде у међузони испред  АБЛ/ИБМ** Јариње и Брњак. Исти они храбри и часни полицајци, који су стојали по страни док су гореле куће, цркве и манастири на Космету 2004. године, који нису сачували Бајракли џамију у Београду и ону у Нишу, док су људи са ове стране административне линије гинули, бежали или се самоорганизовали као у Митровици, Прилужију, Гораждецу, Црколезу и осталим местима,  од јуче своје сународнике усмеравају на граничне прелазе Косова. Да! На граничне прелазе Косова без обзира што ће неко у Србији то рећи да то они нису, нити ће икада признати Косово. После неколико месеци успешне блокаде Севера, неспособности КФОР-а и ЕУЛЕКС-а да се са грађанском непослушношћу изборе, референдума који може да да какве такве резултате,  припадници безбедоносних снага Србије упућују на контролу од стране Царине Косова и Граничне полиције Косова.  Искрено једва чекам да видим какве ће то тек проблеме произвести због таблица,  докумената, осигурања, тзв. слободе кретања, јер ми овде немамо друге исправе од оних србијанских а те ће тешко важити на та два гранична прелаза. Руку на срце верујем да је ово све један велики игроказ (представа) за Немачку, Меркелову и Гвида у првом реду, као и остатак међународне заједнице који није наклоњен србијанском путу ка Еуропској унији. И са те стране могу да разумем такво понашање иако чак и мене прилично боли, поред тога што сам ту могућност више пута у ранијим текстовима најављивао. Изненађен нисам. Разочаран нисам. Повеређен јесам! Али то није први пут, наравно ни последњи. Живот иде даље и са њим се мора играти. Увек!… Међутим за много мазохиста одавде (оних који воле Србију више него она њих)  ово је огромно изненађење и тотално разочарење. Углавном је Његошева “а ја што ћу али са киме ћу? мало руках малена и снага, једна сламка међу вихорове… сирак тужни без иђе икога… “ свима у мислима. Надам се да ће само успети да се са тим изборе док не буде било касно.  А борба је вечна, и сутра не умире никад. Тужно је када српска Жандармерија учествује у остваривању Ахтисаријевог плана на Северу, односно тера свој народ у нешто што је погубно по њих, као овце у обор са вуковима.  Само мислим да ће се ови разочарани сетити да Жандарми нису ништа више опремљенији од оних Мађара на Дудином кршу оне ноћи или Немаца у Јагњеници ономад  😉 😀 … Очекујем у наредном кратком временском периоду још неколико мучких удараца Србије који ће нас све више гурати на Косово по Ахтисарију. Први је неодржавање локалних избора, други је укидање неких државних органа и институција, трећи је можда и финансијски притисак. Једино ко може да спроведе Ахтисаријев план на Северу Космета је Србија, тога су неки са Запада били свесни и сада то успешно реализују. Скидам капу за успех, само мислим да су превидели неке могућности које као људима жељним достојног живота нико не може да одузме. Референдум је била само прва. Пискарао сам и о неким другим. Чекам само да се људи одавде освесте да ни нарeдна власт у Србији неће бити ништа боља и да морају сами да се боре за своја људска права. Сад се превише млате надом да ће их избори и евентуална промена владајуће гарнитуре спасити. Требаће им још који месец да се освесте да од тога нема ништа. Али срећа је да времена још има.  Давно сам се определио да на независном Косову нећу да живим, да добровољно Косовску Митровицу нећу да напуштам, а да ако већ не могу да будем део Србије јер ми не дају, нећу одустати да се борим за самосталност Северног Космета, тј. Републике Северно Косово, иако то делује чудно и смешно у најмању руку. Важно је идеју живети а држава се није преко ноћи створила 😛

Лично сам забринут због много веће опасности која се надвија над Севером, над мојим пријатељима, познаницима, суграђанима. На крају крајева и над мојом будућношћу. То је реална опасност о којој се за сада само шушка по кулуарима. И овако будаласт понекад поразговарам са неким солидно обавештеним странцима од којих се могу чути и неке информације важне за развој будућих догађаја (Кад боље размислим и један страначки пријатељ који је боље упућен у безбедоносне проблеме ме је почетком децембра прошле године упитао колико је реално да на северу Космета дође до сценарија из Крајине?!?). Сазнао сам да су званичници власти у Приштини чврсто решени да успоставе контролу над севером Косова. Наводно очекују да то у њихово име уради ЕУЛЕКС тј. међународна заједница, али њихово стрпљење због унутрашњих притисака није бескрајно. Решени су да сами, крену у акцију преузмања суда у Косовској Митровици као и трафостанице Валач на исти начин као што је било и са прелазима Јариње и Брњак. Успех те две операције их сигурно учвршћује у уверењу да је и то реално оствариво. Са друге стране, становници Севера су сада мало мање поспани него у јулу, сатерани као рањена звер у ћошак. И реакција може да буде непредвидево предвидива. Вероватно драстично различитија од јулске.  Приштина вероватно калкулише и спремна је да поднесе одређени број жртава, а ја не би да детаљније описујем развој ситуације у том случају и које су последице, јер сам о томе раније пискарао. Знам шта од владе Косова могу да очекујем, волео бих само да знам за који ће се сценарио определити званични Београд.  Само су два у игри. Книн (РСК) и Цхинвали (Јужна Осетија).  Питање Севера се решава у року од 24 до 48 сати. То је свима очигледно. Питање последица (у првом реду жртава) је оно које је нејасно и због којег  се и даље калкулише на свим странама, највише у Приштини.  Питам се на глас, хоће ли ови Жандарми из Јариња и Брњака и тада блокирати алтернативне путеве?!?!…

Драги моји Северци, имам потребу да се искључиво сада Вам обратим. Ви који ме волите, поштијете и разумете као и Ви други (којих је сигурно много више), искористите викенд да се лепо проведете, одморите и уживате. Покушајте да на тренутак заборавите тешке околности и муке које нас све море. А онда Вас молим да хладне главе размислите о томе шта хоћемо (јер добро знамо да нећемо институције независног Косова – на референдуму 99% је то потврдило), шта реално можемо да постигнемо а не шта би желели (јер нас и жандарми терају ка Приштини), о томе да је можда време оставимо по страни наше странке, србијанску политику и предстојеће изборе у Србији који нас само деле (а ка већ неће бити локалних што би се свађали око парламентарних) и да заједно отплешемо последњи танго, исти онај који смо плесали  ’99 -е . Дошло је време да подигнемо улог, кажемо шта хоћемо осим тога што нећемо да живимо на тзв. независном Косову и одиграмо последњу руку у овој партији покера, чак и на блеф, јер су  свакако наше “главе“ и наша будућност у питању. Па ил’ пуковник ил’ покојник, макар ћемо сами одучити своју судбину, а сигуран сам да имамо огромне шансе да узмемо много више од Ахтисаријевог пакета….

Живи били!!!

Let’s think & talk about The REPUBLIC of NORTH KOSOVO….

_______________________________

ФУСНОТЕ:

* ФУСНОТА – је реч немачког порекла (нем. Fuss – подножје, Note – белешка), која означава белешку, напомену стављену на дно странице књиге или документа. Фуснота додатно објашњава или упућује на додатно објашњење, а може да садржи цитат или референцу за део текста уз који је постављена. У контретном случају иста означава једну велику шарену лажу за широке народе масе (прим. аут.)

** АБЛ/ИБМ –  скраћенице од Administrative Boundary Line и  Integrated Boundary/Border Management у зависности од стране која посматра прелазе Брњак и Јариње, као и потребе да се оправда одређени став. Или још једна шарена лажа.

Advertisements

6 thoughts on “Северно Косово – Завршни чин!!!

  1. Misliš da bi vlast u Beogradu zaista išla toliko daleko da u slučaju pokušaja napada šiptara zatvori prelaze na sjeveru uključujući i alternativne? U tom slučaju to bi im bio zadnji dan na vlasti a nekima i u životu.
    Znam da postoji problem Srba južno od Ibra ali ako bude ugrožen sjever kakve su šanse da Srbi miniraju glavni most u Kosovskoj Mitrovici kako bi na neki način spriječili veći ulazak šiptarskih vojnih i paravojnih formacija u grad? Napadom na sjever Kosova i pokušajem etničkog čišćenja Šiptari bi izgubili svaku mogućnost normalne saradnje sa Srbijom bez obzira koliko to zvučalo isprazno. Čak sam uvjeren da bi se šiptari sa juga Srbije u tom slučaju iz straha dobrovoljno iseljavali na Kosovo.

    Pisao si o problemima registracija i dokumenata. Iz ove perspektive možda ne razumijem jer ne poznajem dovoljno dobro situaciju dole ali kako neko može nekome nametnuti koja će dokumenta koristiti. Ako ja pri ulasku u BiH koristim ličnu kartu izdatu od strane MUP-a Srbije ili Hrvatske u slučaju dvojnog državljanstva na granici u BiH ne bi pravili nikakav problem jer na to nemaju nikakvo pravo s obzirom da ja imam pravo ući sa pasošem/ličnom kartom s kojom ja želim. Zar je zaista moguće da Albanci nametnu Srbima da u centralnu Srbiju s Kosova moraju ući isključivo koristeći dokumente izdate u Prištini? Ne znam kako će to sprovoditi ali nešto nisam siguran da će većina stanovništva na sjeveru gdje uostalom i ti živiš tek tako prihvatiti tu mogućnost. Da li ćeš ti u tom slučaju uzeti dokumente tzv. Kosova ili se otpor nastavlja? Glupo mi je uopšte pisati ovako sa distance jer kako sam rekao ne poznajem dovoljno situaciju na terenu ali nastojim saznati što više o istoj. Ono što me zanima jeste kakvo je raspoloženje među Srbima na sjeveru KiM? Da je li nakon najnovijih poteza Beograda zbog bezlične kandidature došlo do odustajanja i mirenja sa situacijom u kojoj se nalaze ili će se ipak nastaviti otpor prema Prištini u nekom od oblika i koliko bi dugo mogli izdržati s obzirom na još veći pritisak maćehe Srbije.
    Moje neko mišljenje (možda se neki neće složiti) jeste da je još 60-tih godina prošlog vijeka trebalo stvoriti srpsku političku elitu na čitavom Kosovu i Metohiji umjesto što su oči isključivo bile uprte u centralu u Beogradu. Možda je sada malo kasno okretanje leđa Beogradu ali bolje ikada nego nikada. Kada kažem okretanje leđa Beogradu mislim na otpor prema bespogovornom izvršavanju dikatata iz Beograda. Mene je lično najviše strah kako će se Beograd postaviti prema cjelokupnoj situaciji jer će žuto-crvena banda učiniti sve da se dočepa kandidature (zbog rezultata na izborima mada im ni to neće pomoći) makar to značilo i puštanje niz vodu dijela teritorije koji je pod inostranom okupacijom.

  2. Ja samo moram da kazem ,,izvinite“. Izvinite sto svi cutimo, sto nismo napravili nikakve proteste, sto kao curke gledamo i trpimo, sto smo stoka sebicna i glupa i nezainteresovana… Ne znam vise sta da kazem… Zgadjena sam. Vi ste izgleda jedino sto je ostalo od Srba.

  3. И ја се, у име своје и име мојих ближњих, најпонизније извињавам због не делања по овом питању. Шта год даље да напишем или кажем може бити само опоро правдање – нека врста фразе.

  4. „Зарад статуса кандидата, и надам се датума почетка преговора овај уступак је требало учинити. “

    Мислим да је ово кључан проблем. Србија је у најтежој ситуацији, и умјесто да купује вријеме, жртвује све за кандидатуру. Преговоре тешко да ће добити, тако да све у свему дупло голо. Притом, ни смао чланство није нека срећа, са оваквом влашћу.

  5. Pa šta očekujete Vi od „majke Srbije“ kada pljujete po volji građana, vređate rukovodstvo, ignorišete i Srbe ispod Ibra, a posle očekujete da svi zalegnemo za Vas.

    Uvek ćemo biti tu za Srbe gde god da su, ali nećemo da dozvolimo Vama i ekipi da nam uređujete budućnost, izvinite, ali to je tako. A i očekujemo da nas ispoštujete – i nas i našu državu.

    1. Nema potrebe da mi persiras,i toliko cesto da koristis to veliko V 😉 Cini mi se da si mozda malo pomesao mene sa nekim drugim Jaksicem :D… Nego moram i ja tebe da priupitam nesto. Koji ste to Vi? I na koga se odnosi ‘Vama i ekipi’?. Ko to ocekuje od tebe da da zalegnes za nas ovde? I kako to zalezes Savo? Koja je to ‘majka Srbija’ koja svoju decu salje u drzavu sa zvezdicom? Govoris li o Srbima juzno od Ibra koji prijavljuju svojeje sunarodnike Hashimovoj ROSU? I kako ces spreciti ljude odavde da uredjuju svoju buducnost bas onako kako budu hteli? I kako je tvoja buducnost vaznija od moje buducnosti? I koga bi to trebao da ispostujem time sto bi sebi naneo stetu? 🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s