Kurtijeve (opasne) igre bez granica

Prethodni vikend sam proveo na Gazivodskom jezeru, hteli smo da osvojimo vrh Berim (1.731m). Međutim, od planinarenja je ovog puta ostao samo pokušaj što zbog vremenskih uvjeta što zbog ljudskog faktora. Ali… Nisam bio previše tužan. Posle dugo vremena bio sam više dana u prirodi, a oko 20-tak kilometara po prilično dubokom snegu, topla vikendica, nekoliko (desetina) čašica rakije od divlje kruške i tišina doprinele su da svakako uživam. Naravno i dobro društvo. Hladnoća nam nije mogla ništa. Jedino što je ometalo idilu je prelet helikoptera koji vozi kosovske carinike i granične policajce na administrativni prelaz Brnjak (sad znam kakav im je raspored smena :P). Moja iskrena preporuka je da ukoliko imate mogućnosti iskoristite priliku da Gazivode posetite, naročito što je jezero prilično lepo, dovoljno zaštićeno od civilizacije i zato što se sa jedne strane iznad njega izdiže Rogozna sa svim svojim lepotama, a sa druge strane je planinski masiv Mokre gore (ne one Kusturicine) čiji su obronci iznad 1000 mnv dok se vrhovi nižu sve do Pogleda (2.154m). Zbog toga opet nisam previše pratio razvoj situacije na i oko Kosova. Kad sam se vratio doma na tviteru sam video zaniljivu prepisku o protestima Samoopredeljenja što me je zainteresovalo  pa sam potom pronašao brdo informacija na netu šta se sve dešavalo u Merdaru, i Beloj Zemlji (ABL-IBM*), koliko je bilo povređenih, koliko uhapšenih, ko je sve osudio proteste, koji ambasadori, da su novi protesti zakazani za 22. januar i slično. Čak mi je i  omiljeni  hashtag  #kosovo je bio za razliku od ranije prepun albanskih tvitova i među albanske (albansko-kosovarske) prepiske – što je opet dobro jer su na trenutak pronašli veći problem u njihovim životima od mog  Severa    Nisam planirao bilo šta da škrabam ovih dana, ali me je sve što čitam oko Kurtija i ekipe iz Samoopredeljenja ( u daljem tekstu me shqipe: Vetvendosje) isprovociralo do te mere da sam morao da im posvetim koje slovo, jer su kao pojava veoma zanimljivi iz više razloga.

O Aljbinu Kurtiju iskreno ne znam previše! Znam šta on radi, koje ideje ga vode i kako ja to vidim. Da bi malo bolje objasnio smisao, cilj i metode Kurtijevog Vetvendosija moraću malo  da se vratim u prošlost, iako to ne volim da radim često. Punih 28. godina živim na Kosovu (obrni okreni čitav život), maltim se politikom i kosovskim problemom već 10. godina, a ona se igra sa mojim životom i mnogo pre nego što sam rođen (mislim da tu nisam uopšte usamljen ali me je to motivisalo da pokušam da nekako na to utičem makar ovim tipkanjem). Prvi susret sa albanksim nacionalizmom ili ti šiptarskim separatizmom sam imao sa svega  6. godina. Igrao sam se sa komšijama (danas albancima tada šiptarima) iz zgrade. Bio sam mlad i zaštićen od spoljneg sveta pa nisam znao šta se na Kosovu tih dana dešavalo. Komšije su bile neznatno starije, već školarci. I igrali smo se, sve do trenutka dok ja nisam hteo da vičem Kosova Republjik dok su oni mahali nekom crvenom zastavom sa crnim orlom (jer sam bio dete koje je odrastalo uz partizanske filmove pa sam jedino trobojku sa petokrakom voleo i jedva čekao da budem Pionir što nikada bio nisam) što me je koštalo najvećih batina (do sada). Sve se to dešavalo u vreme kada su ’njihovi’ đaci bili masovno trovani (dok su srpska odeljenja u istim školama bila pošteđena – eee da je Sadam imao ovako efikasne bojne otrove), kada su naše komšije samE napuštale svoja radna mesta, kada sam prvi put čuo za reč policijski čas, video prvi put tenkove (od tada ih stalno gledam) i kada sam po prvi put više meseci bio izbeglica. Mogao bih još mogo toga da tipnem, ali mi je ovaj deo bio neophodan zbog jedne činjenice… To je parola ’Kosova Republjik’ – iako više liči na ideju, lajt motiv!!! Skoro dvadeset godina pre jednostranog proglašenja nezavisnosti 2008. godine.  Ovo je deo za one kojima istorija počinje i završava se sa Miloševićem.

Godine 2006. i 2007. godine se kao dešavaju neki pregovori o budućem statusu Kosova pod vođstvom UNOSEK –a i specijalnog predstavnika GENSEK UN Martija Ahtisarija, i tokom njih se pojavljuje neki Kurti sa pokretom Samoopredeljenje koji se protivi bilo kojim razgovorima i pregovorima i zalaže se za nezavisnost Kosova bez bilo kojih uslova (uzgred da se ne zaboravi pojavljuju se i neki naoružani momčići u crnim uniformama oko Kos. Mitrovice, u delovima Metohije, i neke polutajne vojske AKSH isl.)… Umalo da zaboravim parolu: ’No negociata! Vetvendosje’! Na nasilnim demonstracijama 2007. godineu Prištini dvojica Albanaca gube glavu od strane rumunske specijalne policijske jedinice koja je čuvala sedište misije UNMIK. Odična pretnja da Kosovo može ponovo nakon marta 2004. godine da sklizne u spiralu međuetničkog nasilja. Deo međunarodne zajednice koja je podržala kasnije nezavisnost ove mogućnosti se uplašila. Kurti je svoj prvi povereni zadatak ispunio, zato je i veoma brzo izašao iz zatvora-verovatno je to bila nagrada… Sredinom  2008. dolazi do prvih kontakta Srbije i EU u vezi ’statusno neutralne misije EULEX’ i odjednom isti taj pokret uništava 30-tak vozila svojih prijatelja koji su im poklonili Republjiku. I javlja se predivna parola u Prištini i ostalim kosmetskim gradovima: ’EULEX made in Serbia’. Trebalo je mobilisati Albance, i izvršiti pritisak na Evropljane da ne popuste previše Srbiji i Srbima. I opet  uspeh. Do dana današnjeg EULEX je naklonjen Prištinskim vlastima u odnosu prema kosmetskim Srbima.  U međuvremenu Kurti verovatno postaje svestan svoje snage, učestvuje na izborima, Vetvendosje postaje respektabilna parlamentarna stranka i propagira javno pan-albansku ideju. Ujedinjenje Kosova i Albanije.

Vreme sadašnje. Protesti  u Merdaru, i sukob između ROSU i albanskih protenstanata zato što Kurti traži reciprocitet u trgovini sa Srbijom i kao oponaša Srbe sa Severa u blokadi puteva.   Jedno je sigurno, što skoro svi kosovski Albanci misle (tajno) Aljbin Kurti kaže i radi javno. I zato nikog ne treba da čudi što njegov pokret Vetvendosje trenutno ima podršku između 12 – 14%  i što stalno i naglo jača.  Kako  je veštački stvoren a u međuvremenu dosta ojačao, i sa dobrim perspektivama kazaće mnogi sigurno je i samostalan u svom delovanju. Ili nije baš tako?!? Previše slučajnosti je u trenutnom Kurtijevom delovanju što me drži u uverenju da on samo sarađuje sa  Thaqi-ijem u novom pritisku na Zapadne saveznike. Prvo. Reče pre neki dan Azem Vlasi da je Merdare ustvari vežba za sever KiM-a, verovatno je mislio na specijalnu policiju (a možda i na nezadovoljne Albance?!?!). Drugo. Sve je više glasova od zvaničnika istog Zapada da se može razgovarati i o nekim statusnim stvarima koje se odnose na (Sever) Kosova, te da pregovori ne moraju samo da budu isključivo tehnički. Treće. Prosečni kosovski Alabanac loše živi, i njime je potrebno manipulisati da ne bi nezadovoljstvo usmerio na glavni izvor problema a to su nesposobni političari. Četvrto. Kad je već moguće, treba povećati ulog, ipak su tu tzv. ’Preševska dolina’ i uvek aktuelna ideja velike Albanije. Peto. Nasiljem je izgleda moguće rešiti pitanje statusa Kosova – jer prosto, ako nema Srba na Kosovu nema ni problema?!?!…

Novi protesti Samopredeljenja su zakazani za 22. januar. Sve to meni liči na jedan veliki igrokaz zotrija kruyministra Thaqija i druga sa ulice Kurtija. Čisto da se tenzija održava, iako ga u međuvremenu pozove na uzdržanost i da se skloni sa ulica. Ja se samo pitam na glas koji je pravi cilj kosovsko-albanske političke elite (kada je ona ideja iz prvog dela u pitanju oni su svi zajedno i jedinstveni su za razliku od nekih drugih) skriven iza ovih novih protesta?!? Najmanje bolan je onaj da su rešili da ponovo vrše pritisak na pokrovitelje nezavisnosti Kosova preteći evenutalnim nasiljem (jer je i NATO pre neki dan saopštio da je situacija na severu Kosova krhka i nalik na onu iz 2004. godine) u cilju da nadgledana nezavisnost postane totalna do kraja 2012. o čemu uveliko pričaju, ili da spreče rešavanje pitanja Severa u vidu neke široke autonomije. Strašnije bi bilo da su rešili da samostalnost obezbede na drugačiji način, sličan onome iz 2004. godine jer  je tada u dane nasilja Rugova pozvao međunarodnu zajednicu da Kosovu obezbedi nezavisnost ako hoće da spreči nasilje. Za nasilje 2004. godine su nagrađeni državom, a  Srbija je ostala po strani pa je moguće da će i tako biti u slučaju da se ono ponovi. Iako na Kosovu ima previše slučajnosti ovde se uglavnom ništa ne dešava slučajno. Nezadovoljstvo većine Albanaca lako je usmeriti sa Vlade Kosova na srpske sredine koje bi opet bile kolateralna šteta, jer je ono što se dešavalo u 2004. godini ustvari bilo usmereno na UNMIK, a ne na srpske domove, crkve i manastire, sela i gradove i na Srbe same. Moguće je da albanska politička elita planira novu ’Oluju’ kao rešenje pitanja Kosova, samo što bi za raziku od Hrvatske oni umesto vojske upotrebili nezadovoljni narod, a ne redarstvene snage. Taj strašniji prikriveni cilj bi mogao imati dva scenarija, možda i tri. Prvi je da su rešili da žrtvuju Sever Kosova  za etnički čistu teritoriju južno od Ibra, time jer bi napadom na Sever isprovocirali reakciju bezbedonosnih snaga Srbije, što bi dovelo do faktičke podele na Ibru što bi iskoristili da ’očiste’ jug. Drugi scenario je da u nekih 48 sati reše pitanje Severa time što bi opet nezadovoljstvo usmerili na barikade, napali Srbe, a ako bi Srbija ostala pasivna  time obezbedili celovitost Kosova, pa u tom slučaju Srbi južno od Ibra ne bi bili interesantni jer su se oni već ’integrisali’ i treći je kombinacija ova dva. O ’Oluji’ ne bi govorio da je Vuk Drašković kao novo –stari prijatelj Amerike ne spominje u svojim saopštenjima. Verovao bi da je cilj Kurtijeve igrarije pritisak na Zapad da ne ’popuste’ Severnjacima i Tadiću. Međutim… Ovako ne želim i ne smem da budem isključiv… Pitaće neki šta je sa KFOR-om i EULEX-om… Oni ne mogu da izađu na kraj sa barikadama i Severnjacima, a ne da spreče neki veći međuetnički sukob. Neki će reći da postoje i druge mogućnosti koje bi značile kombinaciju delovanja bezbedonosnih snaga Prištine i kosovskih Albanaca što je takođe realno… Javno nikada do sada nisam to pisao. Mi, Severci smo imali sreću da je akcija ROSU u julu i sve potom bila egzibicija Hashimove vlade i da to većina Albanaca nije podržavala jer je bila zauzeta svojim svakodnevnim problemima – lošom ekonomskom i finansijskom situacijom, nezaposlenošću i nemogućnošću bezviznog putovanja u prvom redu. Zato su u igru uveli Kurtija da malo izmanipuliše osećanjima…

Ufff…. Uvek hoću mnogo toga da napišem, pa uglavnom ostanem nedorečen a text bude previše dug… Bezazlene igrarije i nadmudrivanje Kurtija i Taćija ukoliko ostanu na trenutnom nivou među-albanskog sukoba biće da su otpočele sa ciljem da se utiče na Evropsku uniju  (koja je požurila sa početkom razgovora o viznoj liberalizaciji za Kosovo), NATO (da podrži akciju uklanjanja barikada na Severu), Britaniju, Francusku i možda SAD (da odustanu od razgovora o planu Tadića ’četiri tačke’), EULEX (da krene da hapsi političke lidere Srba na Severu ili da im pokloni sud u Kosovskoj Mitrovici), Srbiju (da zbog pretnje nasiljem prihvati Ahtisarijev plan kao što su LDP i SPO učinile) ili

nas u suprotnom očigledno čeka stvarno vruća i sudbonosna 2012. godina?!?!?

A sad odoh na pivo 😉 😀

*u zavisnosti kako koja strana posmatra poslednji sporazum to su – administrativne granicne linije  ili granicni prelazi sa zajednickim upravljanjem 😀

Advertisements

7 thoughts on “Kurtijeve (opasne) igre bez granica

  1. mislila sam da sam sve cula i procitala o Kosovu, tj desavanju…
    hvala na informacijama. A jezero je divno, treba ga posetiti samo ne znam kada je lepse zimi ili leti?
    i da, uzivaj u pivu i nemoj ni da razmisljas kakva ce ovo godina biti…ne znam zasto, ali dobra biti nece… 🙂

  2. Kakva je mogućnost da vlada u Prištini zaista nahuška svoje sunarodnike na sjever a da istovremeno krenu etnički čistiti jug? U stvari da li bi se Srbi mogli odbraniti od takve najezde? Nešto ne vjerujem da je Albancima u interesu još jedan mart 2004. godine jer su oni bonus davno ispunili. Što se tiče Kurtija slažem se da je ovo samo cirkus u režiji Hašima Tačija za pritisak na Zapad da i dalje stoprocentno ide niz dlaku albanskim teroristima.

    1. Ako su za mart 2004 dobili drzavu, nije nerealno da ponove isto. Sredjivao sam nesto komp ovih dana i nasao sam Rezime i preporuke Medjunarodne krzine grupe (MKG/ICG) od 24. januara 2005. godine i citiracu jedan deo jer je usko povezan sa mojim tekstom a i sadrzi odgovor na tvoje pitanje:’Време на Косову истиче. Статус qуо се више неће моћи одржати. Као што се показало кроз смртоносне нереде у марту 2004. године, косовски Албанци су исфрустрирани због свог нерешеног статуса, економске ситуације и проблема суочавања са прошлошћу. Албанска већина очекује да међународна заједница ове године започне процес испуњења њихових аспирација за независност Косова. Уколико то изостане, они (Албанци) би могли да предузму једностране кораке. У таквим околностима, а имајући у виду досадашњи очајан однос косовских Албанаца према мањинама, косовски Срби би могли да позву оружане снаге Србије да их заштите, па би регион поново могао да западне у немире.’…

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s