Bliži se bliži…. REFERENDUM

Na početku bih želeo da svima čestitam božićne i novogodišnje praznike uz želju da budete zdravi, lepi, veseli i da 2012. godina bude makar za nijansu bolja od prethodne. Što se mene lično tiče gotovo sam siguran da će biti tako. Iiiii…. Eto mene opet ovde. Nisam dugo škrabao ništa. Bilo je mnogo razloga. Nesreća nikada ne ide sama, i bilo je previše u prošloj godini (neponovila se), i kad čovek pomisli da ne može da bude gore, ona ga demantuje. Nekada opšti problemi deluju tako mali i sitni prema ličnima, a gubitak bližnjih zna baš da pogodi… Gubitak majke je nešto najstrašnije što svakog od nas pojedinačno zadesi bez obzira na naše životno doba. Kosovo je sitna stvar u tim trenucima.

Dešavanja na Severu Kosova prethodnih nedelja sam pratio čisto uzgred. Po prvi put me nisu zanimala. I nisam im pristupao sa onolikim interesovanjem, niti sam ulagao sebe u onom stepenu kao što sam inače znao. U običnim razgovorima sa prijateljima, porodicom, kolegama,  u ovim javnim razmišljanjima kosovski problem je predstavljao nešto skroz periferno. Poslednje što sam uradio po spornom pitanju (za opšte dobro nadam se) je razgovor sa NEMAČKIM novinarom (velika slova nisu slučajno upotrebljena) i razmenio ’kao običan građanin’ Severnog Kosova svoj pogled na Ahtisarijev paket sa predstavnicom jedne organizacije koju mi Srbi inače mnogo ne volimo (posle čega je ista prokomentarisala da sam za razliku od mnogih koji se na predlog pozivaju kao na Sveto pismo isti detaljno protumačio i više puta pročitao- što bi po nekoj logici značilo da sam dovoljno savesan i dobro informisan građanin). Uzgred, obe svtari mi govore da smo ipak na pravom putu da ’naša’ borba da rezultate i da Ahtisari možda jeste Sveto pismo, ali da mu je neophodan Novi Zavet , te da se isti sprema (nije mi cilj da vređam bilo čija verska ubeđenja ovim poređenjima).  Šta  će konkretno sadržati iskreno ne znam ali mislim da mogu da pretpostavim, ali o tome nekom drugom prilikom… Inače sam naručio najnoviju zaštitnu (gas) masku M-3 što bi značilo da očekujem da ćemo do leta još nekoliko puta morati da gutamo suzavac (važi isključivo za stanovnike Severa).

Poslednjih dana dobar deo medijskog prostora i srbijanske političke scene zauzima pitanje referenduma na Severu Kosova, ili referendum u četiri opštine na severu AP Kosovo i Metohija u zavisnosti iz koje percepcije gledamo na spomenutu teritoriju. To me je malo ’trglo’, jer ipak sebe smatram jednim od aktivnijih portagonista ideje, a i jednim od prvih koji je progovorio o ovoj mogućnosti (možda jeste narcisoidno, ali sam takav utisak stekao na osnovu razgovora sa makar nekoliko stotina ljudi sa ovih prostora u vezi ovog demokratskog načina odlučivanja građana – iako moram da se ogradim jer ne znam šta su naši lideri razmišljali u ranijem periodu, iako su mi pojedini nekako  delovali zbunjeno kada sam obrazlagao neophodnost održavanja istog :D). Oni koji prate moje škrabanje po netu (prvo fejs, pa potom i blog) mogli su da vide kada sam predložio referendum i pitanje koje prilično liči na ono koje su opštine usvojile. Ali to nije cilj ovog teksta…

Referendum izaziva mnogo više pažnje u srpskoj/srbijanskoj javnosti nego na zapadu ili međunarodnim krugovima. Komandant KFOR-a je u svojoj izjavi u Visokim Dečanima najbolje objasnio koliko je to pitanje bitno kazavši: ’KFOR se neće posebno pripremati za najavljeni referendum u opštinama na severu Kosova.  Svi znajui kakav će biti ishod referenduma, zbog čega se KFOR za tu priliku neće specijalno pripremati. Ne trebaju nikakve pripreme ni pre ni posle, jer se ništa neće promeniti’. Tako… Izgleda da je ona tradicionalna koga zmija ujede guštera se plaši aktuelna u konkretnom slučaju, pa se sada zbog 09.12.2011. godine i Jagnjenice koji dan pre, deo iste javnosti uključujući i vladajuću elitu plaši referenduma kao crnog đavola i najveće noćne more Srbije (iako su loš životni standard, ili poražavajući rezultati popisa mnogo veći problem). Naravno bez razloga! Stav Nemačke ne zavisi od referenduma, on je donet odavno, sad se samo traže izgovori. Prvo je bila Jagnjenica, sad će biti referendum. Ali u daljem tekstu o ovom pitanju. E sad… Opozicija videla da se vlast nešto cima oko referenduma, pa onda krenula da isti zloupotrebljuje za svoje lične potrebe, jer ipak idu izbori, gotovo sigurno su na proleće, pa je svaka tema i mogućnost za kontriranje vlasti šansa za koji glas više – te nas demek podržavaju. I jedni i drugi, a i ovaj treći kao predstavnik međunarodne zajednice na Kosovu su konstatovali jednu apsolutnu istinu koju SVI znaju. Da će 95+% građana u ove četiri opštine reći da ne želi Kosovske institucije na Severu… I onda se kao logično postavlja pitanje: koja je svrha održavanja istog?  Odgovor je jednostavan. Rezultati će potvrditi ono što javnost na zapadu još ne zna.  A to je da otpor na Severu ne vode kriminalci, huligani i radikali već da je to stav skoro čitavog stanovništva, i da priče nekih ambasadora u Prištini (Dell i ekipa) kao i Kosovske vlade nemaju veze sa realnošću, naročito u delu da obični građani ovog dela žele vlast Prištine ali da od spomenutih struktura to ne mogu da ostvare.  Javnost na Zapadu, ponavljam!  Jer koliko god da ih mi omalovažavamo, ne razumemo ili šta već, birači na zapadu  makar na izborima u svojim državama zauzimaju stav prema određenim svetskim/evropskim/regionalnim/balkanskim pitanjima. Te bi im u najmanju ruku bilo čudno da odjednom nakon uspešnog rešavanja problema Kosova 2008. kada je vlada npr. Nemačke priznala nezavisnost Kosova kao konačno, jedino, sveto rešenje tamo se pojavljuje jedna etnička zajednica u jednom delu te idealne države koja sa 95+% ne prihvata to idealno rešenje?!?! Makar isto u onoj meri koliko prosečnog Nemca i danas čudi zašto opet povređuju njihove vojnike ako je to sjajno rešenje već pronađeno… A da!!!… Ako to rade kriminalci i huligani lakše se prihvati. Šta li će biti kad prosečni građani saznaju za rezultate referenduma?! Slepo verovati svojoj kancelarki možda?!?

Argument da je referendum nepoželjan jer će podeliti kosmetske Srbe na one južno i severno od reke Ibar ne pije vodu. Jer smo mi već nažalost podeljeni. Podeli su nas neki Petrovići, Petkovići, Nojkići, ili Trajkovićeve , kao i Beograd koji je pustio navedene pojedince da samostalno i stihijski učestvuju na Kosovskim izborima, bez ikakvog cilja i plana. Dozvoljavajući im da ličnu korist stiču sedeći na dve stolice. U vladi Kosova ali i na platnim spiskovima Srbije.  A tek onaj da će ugroziti evropsku budućnost Srbije deluje kao kad roditelji plaše decu babarogom. Integracija Srbije u EU je proizvela dve kategorije: euroskeptike i eurofanatike. Jedni vide EU previše crno, drugi žele da je predstave previše belo. I predstavljaju krajnosti. Unija nije nešto tako jednostavno i prosto kao što je oni prikazuju. Sebe smatram evropejcom, što bi u prevodu trebalo da znači da prilično dobro razumem predosti ali i nedostatke Unije. I naglašavam da je najvažnije po naše društvo da dostignemo standarde Evropske unije u ekonomskom, finansijskom, zakonodavnom, kulturološkom, sociološkom, životnom i svakom drugom pogledu. Pa ako uspemo da postignemo da budemo mala Norveška ili Švajcarska, onda će ulazak u Uniju biti tako banalno pitanje da nećemo imati vremena da lomimo glavu oko njega. Onda će oni lomiti glavu oko nas. Evropska unija jeste naš ideal kada je u pitanju sistem vrednosti, a ne kao što je predstavljeno u našoj javnosti da je članstvo u njoj čarobni štapić koji rešava sve probleme, pa onda slepo pokušavamo da ispunimo sve često i besmislene zahteve koji dođu iz Brisela. Ne bi želeo da mi budemo nova Bugarska u društvu jednakih… Niti je EU nešto toliko loše da sve što iz nje dolazi trebamo bez pogovora odbaciti kao što skeptici predlažu…. Ali dobar je politički marketinški trik za manipulisanje širokim narodnim masama zarad šake glasova.

Nemačka i Nemci. Već nekoliko puta dosad spomenuti u ovom tekstu. Možda grešim, ali narod i država koju izuzetno cenim, izgleda da su za razliku u odnosu na dva samoubilačka pokušaja u dvadesetom veku najzad  našli način da dominiraju Europom, samim tim i svetom. Svetska kriza i izuzetna ekonomska moć  je omogućila Nemačkoj da preuzme vodeću ulogu u Evropi. I to je za divljenje. Međutim, ista ta Nemačka izgleda da nije sasvim zaboravila dvadeseti vek, pa je uzela da se malo igra sa Srbijom… Može li iko da mi objasni kako se samo nekoliko dana pre 09.12.2011. godine desio pokušaj uklanjanja barikada u Jagnjenici u kojem su učestvovali Nemački vojnici (što je uticalo na odluku o kanditaturi Srbije) i onda posle toga nemamo nijednu sličnu akciju KFOR-a? Zašto nikada nismo videli fotografije ili snimke tog dana povređenog oficira ili vojnika? Zašto niko od srpskih političara nije objasnio javnosti Srbije zašto i kako su to ’naši’ Nemački prijatelji uskratili status kandidata Srbiji, što je formalno a nikako suštinsko pitanje tokom procesa evro-integracija?! I zašto insistiraju na nekim uslovima mimo onih iz Kopenhagena kada je u pitanju priključenje Srbije EU? Može li iko da mi objasni kako vlada Nemačke očekuje od Srbije da utiče na deo stanovništva Kosova, države koje su oni priznali u okviru postojećih granica? Nije li to malo paradoksalno?!?!  I da ne dužim sa mnogo pitanja. Samo ću ponoviti. Referendum na Severu će biti jedan izgovor koji će Nemačka iskoristiti da ponovo kaže ne. I bilo bi glupo da se bilo ko u Srbiji zanosi da ne bi našli neki drugi izgovor kada ne bi bilo ni referenduma… Mislim da institucije predstavljaju važnije pitanje ako je stav Merkelove vezan za odnos Srbije prema Kosovu, tako da ne bi trebalo trošiti energiju na sabotiranje referenduma. Jer je isto negiranje demokratije. Ako već vlast ne sme i ne želi da ga podrži, onda bi trebala da se ponaša kao da referendum ne postoji. Ni da mu daje na začaju. Ali kako god bilo mislim da neće uspeti da ga spreči. Dalje. I opozicija bi trebala da se uzdrži od zloupotreba referenduma na  Severu. Neće uspeti da namakne mnogo glasaova na sledećim izborima tom podrškom a iskompromitovaće čitavu ideju. Jer iza referenduma stoji čitav narod a ne određene političke partije kao što pokušava da se predstavi. Isto bi i iz istih razloga trebali da učine i neki političari odavde, koji predstavljaju političku prošlost. Referendum treba da ostane u okviru legalnih i legitimnih institucija i predstavnika. Opština i predsednika istih. Ponekad mislim da bi svi na severu Kosova i Metohije trebali da zamrznu svoje članstvo u političkim strankama, jer nas je previše malo da bi sebi dozvolili tu pošast da se delimo na taj način….

Kako god, žurim u grad pa da završim polako… Iskoristiću Sretenje i još jedan novi neradni dan u godini povodom proslave dana državnosti Srbije da provedem produženi vikend sa svojom dragom na Kopaoniku (valjda neću proći isto kao Zvonko 😉 ), ali ću prvo drage volje upotrebiti svoje pravo da se na glasanju izjasnim. Referendum je najviši stepen demokratije. I zaoružiću NE, ostavljajući po strani srbijanska politička prepucavanja, savete da je isti suvišan i nepotreban, da nas razdvaja od Srbije, siguran da su stanovnici na severu Kosova i Metohije bez obzira na silne razlike jedna partija koja se zove narod.

Ja sam davno odlučio, A TI?

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s